Velika Britanija i Francuska odbile su predlog da se zemlje članice NATO obavežu na izdvajanje 0,25 odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za finansiranje vojne pomoći Ukrajini.
Inicijativa Marka Rutea o uspostavljanju stabilnijeg i dugoročnijeg fonda za Kijev u okviru Alijanse doživeo ozbiljan udarac, prenosi britanski list Telegraf.
Zajednički blok protiv novih finansijskih obaveza
Tokom unutrašnjih diskusija unutar NATO o pomoći Ukrajini, Londonu i Parizu su se u blokiranju ove ideje pridružile i vlade Španije, Italije i Kanade.
Razlozi za odbijanje leže pre svega u velikim ekonomskim pritiscima sa kojima se ove zemlje suočavaju na unutrašnjem planu, kao i u činjenici da bi fiksno izdvajanje tolikog procenta BDP predstavljalo ogroman i obavezujući teret za njihove nacionalne budžete.
Pravilo konsenzusa koči plan generalnog sekretara
Inicijativu za uvođenje ovog obaveznog doprinosa prethodno je zvanično pokrenuo generalni sekretar NATO Mark Rute.
Njegov plan je bio da se kroz izdvajanje 0,25 odsto BDP-a obezbedi stalan i predvidiv priliv novca i naoružanja za ukrajinsku vojsku, nezavisno od političkih promena u pojedinačnim državama članicama.
Međutim, unutar Alijanse važi strogo pravilo konsenzusa. Bilo koji predlog, da bi bio usvojen i sproveden u delo, zahteva jednoglasnu podršku glavnih gradova svih država članica.
Otpor pet uticajnih zemalja praktično znači da je ovaj predlog u trenutnoj formi odbačen.
Urušavanje jedinstva u ključnom trenutku
Vojni i politički analitičari ocenjuju da ovo odbijanje šalje loš signal Kijevu, posebno u trenutku kada ukrajinske snage trpe velike pritiske na frontu i kada se suočavaju sa masovnim udarima novog ruskog naoružanja, poput raketnog sistema “Orešnik”.
Iako Velika Britanija, Francuska i ostale pomenute države nastavljaju da šalju pojedinačne pakete pomoći Ukrajini, odbijanje da se ta pomoć institucionalizuje kroz fiksni procenat BDP pokazuje da na Zapadu raste zamor od rata i da su budžetski limiti evropskih sila sve bliže svom maksimumu.
Informer.rs
