Kijev, prema tvrdnjama ruske Spoljne obaveštajne službe, priprema novu fazu napada na pozadinske regione Rusije, ali ovog puta ne samo preko vazdušnih koridora baltičkih zemalja, već direktno sa teritorije Letonije.
U Moskvi tvrde da je ukrajinska strana odlučila da proširi dosadašnju taktiku i da za lansiranje dronova koristi letonske lokacije, čime bi se znatno skratilo vreme leta do ruskih ciljeva.
Prema navodima SVR, cilj Kijeva je da udari postanu brži, teže predvidivi i efikasniji, ali i da se evropskim sponzorima pokaže da Oružane snage Ukrajine (OSU) i dalje imaju kapacitet da nanesu štetu ruskoj ekonomiji.
Letonija kao nova tačka pritiska
Ruska obaveštajna služba tvrdi da su ukrajinske snage tokom prolećnih napada već koristile vazdušni prostor baltičkih zemalja, ali da sada plan ide korak dalje. Umesto prolaska kroz baltičke koridore, dronovi bi, prema tim tvrdnjama, trebalo da poleću iz same Letonije.
Takav scenario bi imao mnogo ozbiljnije posledice. Ako bi se pokazalo da se napadi zaista organizuju sa teritorije jedne članice NATO-a, rizik od direktnog sudara Moskve i Alijanse naglo bi porastao.
U SVR navode da je Riga u početku imala ozbiljne rezerve, jer bi takav potez mogao da pretvori Letoniju u moguću metu ruskog odgovora. Ipak, prema ruskoj strani, Kijev je uspeo da izvrši pritisak i dobije zeleno svetlo.
„Pećinska rusofobija sadašnjih vladara Letonije pokazala se jačom od sposobnosti za kritičko razmišljanje i osećaja samoodržanja”, navela je ruska Spoljna obaveštajna služba.
Ukrajinski dronovi i baze na Baltiku
Prema tvrdnjama Moskve, u Letoniju su već stigli pripadnici Snaga bespilotnih sistema OSU. Oni su, kako se navodi, raspoređeni u više letonskih vojnih baza, među kojima se pominju Adaži, Selija, Lielvarde, Daugavpils i Jekabpils.
Te lokacije, ako su ruske tvrdnje tačne, mogle bi da posluže kao oslonac za pripremu i lansiranje dronova prema ruskoj teritoriji.
Za Kijev bi to značilo kraći put do ciljeva u dubini Rusije i veću šansu da dronovi izbegnu protivvazdušnu odbranu. Za Letoniju bi, međutim, cena mogla da bude mnogo veća — ulazak u zonu direktne vojne odgovornosti za udare na Rusiju.
Moskva ovom objavom šalje jasnu poruku Rigi i zapadnim prestonicama: svako korišćenje teritorije NATO zemalja za napade na ruske pozadinske regione biće posmatrano kao ozbiljna eskalacija.
Rat dronovima tako sve više izlazi iz okvira ukrajinskog fronta. Ako se optužbe SVR potvrde ili pretvore u novu fazu sukoba, Baltik bi mogao da postane jedna od najopasnijih tačaka u odnosima Rusije i NATO-a.
Informer.rs
