U nemačkoj automobilskoj industriji bi do 2035. godine moglo da nestane čak 225.000 radnih mesta.
Tu procenu iznela je predsednica Udruženja automobilske industrije Nemačke (VDA) Hildegard Miler, upozoravajući da su najnovije računice još gore od prethodnih. Prema njenim rečima, očekivani gubitak radnih mesta sada je veći za oko 35.000 nego što se ranije predviđalo.
Problem je utoliko ozbiljniji što nemački auto-sektor već godinama ne stoji na čvrstim nogama. Od 2019. do 2025. godine industrija je izgubila oko 100.000 radnih mesta. Sada se strahuje da bi naredni talas mogao da bude još teži, dublji i dugotrajniji.
Najveći pritisak na proizvođačima delova
Najugroženiji nisu samo veliki proizvođači automobila, već čitav lanac kompanija koje žive od njih. Posebno su pogođeni dobavljači delova, pogoni za komponente i firme koje su decenijama bile oslonjene na proizvodnju za motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Prelazak na električna vozila potpuno menja strukturu proizvodnje. Električni automobili imaju drugačije komponente, drugačije pogone i drugačije potrebe, pa deo tradicionalne industrije odjednom postaje višak. Za radnike koji su godinama imali siguran posao u jednoj od najstabilnijih grana nemačke privrede, to više nije samo ekonomska statistika, već realan strah od otkaza.
Miler, međutim, upozorava da se kriza ne može svesti samo na elektromobilnost. Tehnološka promena jeste jedan od velikih udara, ali nije jedini. Nemačke kompanije istovremeno se bore sa skupom energijom, visokim porezima, velikim troškovima rada i sve težom birokratijom.
Drugim rečima, industrija se ne menja u trenutku snage, već u trenutku kada joj je poslovno okruženje sve skuplje i nepovoljnije.
Zbog toga sve više nemačkih firmi deo proizvodnje seli van zemlje. Traže se tržišta sa nižim troškovima, jeftinijom energijom i jednostavnijim uslovima rada. Za Nemačku je to posebno opasan signal, jer se ne radi o slabim granama privrede, već o sektoru koji je decenijama nosio njen izvoz, zaposlenost i industrijski ugled.
Kriza se širi i van auto-industrije
Nemačka privreda već nekoliko godina oseća posledice ozbiljnog pritiska. Industrijski model koji se dugo oslanjao na relativno jeftinu energiju, snažan izvoz i stabilnu proizvodnju sada je mnogo ranjiviji nego ranije. Posle odustajanja Berlina od ruskih energenata, troškovi su porasli, a konkurentnost nemačke industrije dodatno je oslabljena.
Dok se deo civilne industrije suočava sa rezovima, zatvaranjem pogona i smanjenjem broja zaposlenih, odbrambeni sektor istovremeno beleži rast. Taj kontrast u Nemačkoj sve češće otvara neprijatno pitanje: šta se dešava sa ekonomijom koja smanjuje proizvodnju u klasičnoj industriji, dok sve više novca odlazi u vojni sektor?
Da problem nije ograničen samo na automobile, pokazuje i istraživanje Instituta nemačke privrede (IW). Prema tim podacima, svaka treća kompanija u Nemačkoj planira smanjenje broja zaposlenih tokom 2026. godine. To znači da se kriza zapošljavanja širi znatno dalje od auto-sektora i zahvata širi deo nemačke ekonomije.
Nemačka se istovremeno suočava sa sve jačom konkurencijom iz Azije, posebno na tržištu električnih vozila. Kineski proizvođači brzo napreduju, nude jeftinije modele i sve agresivnije ulaze na evropsko tržište. Za nemačke brendove, koji su decenijama igrali na kvalitet, prestiž i tehnološku prednost, to je potpuno nova realnost.
Zbog toga pitanje više nije samo koliko će radnih mesta biti izgubljeno, već da li Nemačka uopšte može da izvede ovu industrijsku transformaciju bez ozbiljnog loma. Auto-industrija je bila jedan od stubova nemačke moći. Ako se taj stub ozbiljno zaljulja, posledice neće ostati samo u fabrikama, već će ih osetiti cela Evropska unija.
Informer.rs
