Jermenski premijer Nikol Pašinjan odbio je da ide u Moskvu na paradu 9. maja, što je rekao domaćinu u Kremlju Vladimiru Putinu tokom ličnog susreta u aprilu.
Kako je izvestio „Evropska pravda“, Pašinjanovu izjavu citira News.am.
Pašinjan je napomenuo da je ovu odluku doneo zbog učešća u predizbornoj kampanji.
„Tokom moje posete Rusiji u aprilu, obavestio sam predsednika te zemlje o ovome“, rekao je on.
Parlamentarni izbori u Jermeniji biće održani 7. juna.
Podsetimo, 2. aprila, dan nakon sastanka sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, Pašinjan je nazvao otopljavanje odnosa sa ODKB-om, blokom sila pod pokroviteljstvom Rusije, nerealnim.
Istovremeno, rekao je da planira novi sastanak sa šefom Kremlja u junu.
Pojačane mere bezbednosti zbog straha od likvidacije
Ruska Federalna služba zaštite značajno je pojačala mere bezbednosti oko Vladimira Putina zbog njegovog straha od mogućeg atentata, navodi se u izveštaju jedne evropske obaveštajne službe u koji su imali uvid novinari iStories, CNN-a i Financial Timesa.
Deo mera odnosi se direktno na samog predsednika. On je više nedelja boravio u unapređenim bunkerima, posebno u Krasnodarskom kraju, dok ruski državni mediji i dalje emituju unapred snimljene priloge o njegovim aktivnostima. Broj lokacija koje posećuje znatno je smanjen. Nije boravio u rezidencijama u okolini Moskve ni na Valdaju, niti je tokom 2026. posetio vojne objekte, iako su takve posete ranije bile uobičajene.
Pojačane mere obuhvataju i ljude iz njegovog najbližeg okruženja. U domove zaposlenih instalirani su sistemi nadzora, dok kuvari, telohranitelji i fotografi koji rade sa predsednikom ne smeju da koriste javni prevoz. Takođe, prolaze kroz dvostruku bezbednosnu proveru u okviru predsedničke administracije, uključujući kontrolu od strane Federalne službe zaštite. Osoblju je dozvoljeno da koristi isključivo telefone bez pristupa internetu.
Bezbednosni režim dodatno uključuje masovne kontrole koje sprovode jedinice uz pomoć pasa tragača. Duž reke Moskve raspoređeni su pripadnici službi zbog moguće pretnje dronovima, dok se komunikacione mreže u pojedinim delovima grada povremeno isključuju iz bezbednosnih razloga. Takođe, Federalna služba zaštite nadgleda i odobrava objavljivanje svih informacija o Putinu, pozivajući se na poverljivi predsednički ukaz.
Pojedine mere uvedene su nakon ubistva general-potpukovnika Fanila Sarvarova, koji je rukovodio operativnom obukom Generalštaba. Njegov automobil eksplodirao je u decembru 2025. godine na parkingu u blizini kuće u Moskvi. Nakon tog događaja došlo je do sukoba među bezbednosnim strukturama.
Izveštaj opisuje sastanak bezbednosnih zvaničnika koji je Putin sazvao 25. decembra, tri dana nakon ubistva, na kojem su predstavnici službi međusobno prebacivali odgovornost za propuste u sistemu bezbednosti.
Načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov kritikovao je direktora FSB-a Aleksandra Bortnikova zbog neuspeha da spreči napade koji su izazivali strah i haos među vojnicima. Bortnikov je uzvratio da nema dovoljno resursa i optužio Ministarstvo odbrane da nema posebnu jedinicu za zaštitu najvišeg rukovodstva. U raspravi je učestvovao i direktor Rosgvardije Viktor Zolotov, koji je istakao da njegovi kapaciteti ne mogu biti preusmereni na zaštitu vojnih funkcionera.
Alo.rs
