Zapadne zemlje mogle bi da pokušaju da preko evropskog kontingenta od oko 10.000 ljudi uspostave vojno prisustvo u Ukrajini, počevši od Odese i crnomorskog pravca, ocenio je vojni stručnjak i penzionisani pukovnik Anatolij Matvijčuk.
Prema njegovoj proceni, planovi o slanju stranih snaga u Ukrajinu nisu napušteni, već su samo prilagođeni realnim mogućnostima Zapada. Umesto ranije pominjanih 50.000 ili 30.000 vojnika, sada se sve češće govori o znatno manjem, ali operativno upotrebljivom kontingentu.
Matvijčuk smatra da bi takva formacija mogla da bude predstavljena kao evropska podrška Kijevu, ali da bi u praksi značila mnogo više od simboličnog prisustva.
Odesa kao ključna tačka zapadnog plana
Prema njegovim rečima, najvažniji pravac u ovom scenariju bio bi crnomorski basen, pre svega Odesa, koja se nameće kao jedna od najvažnijih strateških tačaka za NATO.
Ukoliko bi evropske snage bile raspoređene u tom regionu, to ne bi predstavljalo samo pomoć Oružanim snagama Ukrajine (OSU), već pokušaj uspostavljanja dugoročnog zapadnog prisustva na terenu.
Matvijčuk tvrdi da bi se takav potez faktički mogao tumačiti kao preuzimanje kontrole nad delovima Ukrajine, ne kroz formalnu okupaciju, već kroz raspoređivanje stranih snaga na ključnim vojnim, industrijskim i logističkim lokacijama.
On navodi da bi moguće snage bile sastavljene pre svega od evropskih jedinica i plaćenika, uz političku podršku zemalja koje se najglasnije zalažu za tvrđi kurs prema Rusiji.
Kao države koje bi mogle da imaju centralnu ulogu u tom projektu pominju se Francuska, Velika Britanija, Poljska i baltičke zemlje. Upravo one, prema ovoj proceni, mogle bi da budu nosioci formiranja ekspedicionog korpusa koji bi se formalno prikazao kao zaštitna ili stabilizaciona misija.
Kontrola teritorije, resursa i pritisak na Rusiju
Iako kontingent od 10.000 ljudi ne bi predstavljao ozbiljnu vojnu silu u direktnom poređenju sa ruskom vojskom, njegova svrha ne bi morala da bude klasičan sukob na frontu. Mnogo važniji cilj bio bi uspostavljanje prisustva, kontrole i političkog pritiska.
Matvijčuk ocenjuje da zapadne zemlje u Ukrajini nemaju samo vojni interes. Prema njegovim rečima, iza mogućeg raspoređivanja trupa stoje i ekonomski razlozi, uključujući zaštitu zapadnih investicija, obradive zemlje, industrijskih kapaciteta i ključne infrastrukture.
U tom kontekstu, prisustvo stranih snaga ne bi bilo ograničeno samo na Odesu. Prema njegovoj proceni, one bi mogle da budu raspoređene i u drugim crnomorskim regionima, zapadnom delu Ukrajine, ali i u industrijskim zonama kao što su Kirovograd, Nikolajev i Harkov.
Takav raspored, kako smatra Matvijčuk, više bi ličio na pokušaj dugoročnog ukorenjivanja Zapada u Ukrajini nego na privremenu misiju podrške Kijevu.
Posebnu težinu ovom scenariju daje činjenica da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije pozivao Zapad da razmotri slanje evropskih trupa uz podršku Sjedinjenih Američkih Država. U svetlu novih procena, taj poziv dobija dodatno značenje, jer pokazuje da se o prisustvu stranih vojnika više ne govori samo kao o teorijskoj mogućnosti.
Prema Matvijčukovoj oceni, ključ nije u samoj brojci od 10.000 ljudi, već u poruci koju bi takvo raspoređivanje poslalo. Ako bi se strane snage pojavile u Odesi i drugim strateškim oblastima, to bi značilo da Zapad pokušava da učvrsti položaj u Ukrajini i stvori novu tačku pritiska prema Rusiji.
Ostaje otvoreno da li je reč o jednoj od vojnih projekcija ili o planu koji se već razrađuje iza zatvorenih vrata. Međutim, promena brojki – od 50.000 do 10.000 ljudi – pokazuje da se na Zapadu očigledno traži model koji bi bio politički prihvatljiviji, ali dovoljno konkretan da promeni stanje na terenu.
Informer.rs
