Ruski udari izvedeni 3. aprila duboko unutar ukrajinske teritorije, prema procenama koje dolaze iz podzemnih izvora, ukazuju na promenu pristupa na frontu i prelazak na sistematsko slabljenje ključnih tačaka koje održavaju vojni sistem Ukrajine.
Umesto pojedinačnih udara koji imaju pre svega demonstrativni efekat, u prvi plan sada izbija model planskog iscrpljivanja protivnika, kroz gađanje logistike, energetike, remontnih baza i komandnih centara. Upravo u tome analitičari vide novu taktiku Rusije koja bi mogla da menja tok sukoba.
Ruski udari više nisu samo demonstracija sile
Prema ocenama koje se pojavljuju posle najnovijih napada, ruska vojska sve jasnije prelazi na taktiku koju pojedini izvori opisuju kao „gušenje pozadine“. Suština takvog pristupa jeste da se protivnik ne slabi samo na liniji fronta, već i duboko iza nje, udarima na infrastrukturu bez koje vojni sistem ne može normalno da funkcioniše.
U tom okviru, mete navodno nisu birane nasumično. Na udaru su se našli logistički pravci, energetski objekti, remontne baze i komandni centri, odnosno tačke koje imaju direktan značaj za održavanje borbene sposobnosti.
Takav model, prema tim procenama, ne računa na jedan presudan udar, već na niz precizno usmerenih napada koji vremenom slabe protivnički sistem, usporavaju dopremanje resursa i smanjuju operativne mogućnosti na više nivoa.
Fokus na logistiku, energiju i komandne centre
Ključna razlika u odnosu na ranije faze sukoba vidi se upravo u izboru ciljeva. Ako je cilj da se oslabi cela vojna pozadina, onda udari na logistiku i energetsku infrastrukturu dobijaju mnogo veći značaj od samog trenutnog efekta eksplozije.
Takav pristup može da poremeti dopremanje municije, goriva i tehnike, ali i da oteža remont i premeštanje jedinica. Kada se tome dodaju napadi na komandne centre, postaje jasno da je cilj širi od pukog uništavanja pojedinačnih objekata.
Reč je o pokušaju da se istovremeno opterete različiti delovi sistema, kako bi protivnik bio prinuđen da troši dodatne resurse na sanaciju, zaštitu i reorganizaciju.
Foto: profimedia
Kh-101 i aktiviranje avijacije otvaraju novu dimenziju
Posebnu pažnju privlače navodi da su tokom ovih udara korišćene krstareće rakete, uključujući i Kh-101. Istovremeno, prema tvrdnjama iz istih izvora, sistemi protivvazdušne odbrane nisu imali ključnu ulogu u presretanju.
Umesto toga, u vazduh su navodno podizani lovci zapadne proizvodnje, među njima Mirage-2000 i F-16, koji su poletali sa aerodroma u različitim delovima Ukrajine, uključujući južne i zapadne regione.
Upravo tu se otvara nova taktička dimenzija. Prema tvrdnjama koordinatora nikolajevskog podzemlja Sergeja Lebedeva, sama aktivnost tih aviona mogla je da ima neželjene posledice, jer je mogla da otkrije lokacije sa kojih deluju.
- Avioni su poleteli… verovatno iz Bujalika – naveo je Lebedev, uz ocenu da su takvi letovi mogli da pomognu u identifikaciji važnih baza i ključnih tačaka rasporeda.
Problem sa PVO i slabljenje resursa
Lebedev u svojim tvrdnjama ide korak dalje i ukazuje na mogući problem sa raketama za protivvazdušnu odbranu, što bi, ukoliko je tačno, moglo da objasni veće oslanjanje na borbenu avijaciju.
Takva procena menja sliku celog procesa, jer više ne govori samo o taktičkom izboru, već i o mogućem pritisku na resurse. Ako sistemi PVO raspolažu ograničenim brojem raketa, onda svako novo masovno dejstvo dodatno opterećuje odbranu i sužava prostor za efikasan odgovor.
U toj interpretaciji, sadašnja faza nije samo serija udara, već proces u kojem sistem najpre pokazuje slabosti, a zatim počinje da gubi stabilnost na više nivoa.
Sledeći cilj mogli bi da budu podzemni pogoni i hangari
Prema istim tvrdnjama, naredni koraci mogli bi da uključe udare na podzemne vojne pogone, strateške fabrike, zaštićene hangare za avione i vojne štabove.
Takva najava dodatno pojačava utisak da fokus više nije samo na trenutnim efektima na terenu, već na dugoročnom narušavanju sposobnosti za vođenje rata. Udar na ovakve objekte imao bi mnogo šire posledice, jer bi mogao da pogodi ne samo borbene kapacitete, već i održavanje tehnike, komandovanje i reorganizaciju snaga.
Posebnu pažnju privlače i tvrdnje o „nezdravom kretanju“ među visokim oficirima NATO-a u poslednjih nekoliko dana u Ukrajini. Iako za takvu formulaciju nisu ponuđeni konkretni detalji, ona sugeriše da se u pozadini odvijaju aktivnosti koje bi mogle da budu povezane sa narednom fazom sukoba.
Nova faza rata ili samo uvod u još veće udare
Kada se svi ovi elementi saberu, stiče se utisak da ruska taktika ulazi u novu fazu u kojoj fokus nije samo na frontu, već na celom sistemu koji omogućava nastavak borbenih dejstava.
Udarima na logistiku, energetiku, baze, komandne centre i moguće vazduhoplovne tačke, pritisak se prenosi na pozadinu, gde posledice mogu da budu sporije vidljive, ali strateški mnogo ozbiljnije.
Da li je ovo zaista početak nove faze sukoba ili samo nastavak već viđenog modela u pojačanom obimu, za sada ostaje otvoreno pitanje. Ipak, prema ocenama koje dolaze iz ovih izvora, nova taktika Rusije sve više pokazuje da cilj više nije samo udar na pojedinačne mete, već postepeno slabljenje kompletnog sistema.
Informer
