Cena nafte od 150 dolara po barelu dovela bi do globalne recesije, upozorio je direktor američkog finansijskog giganta Blekrok Leri Fink u intervjuu za BBC, naglašavajući da bi takav scenario imao ozbiljne posledice po svetsku ekonomiju.
On je istakao da bi rast cena energenata, podstaknut tenzijama i činjenicom da Iran „ostaje pretnja“, mogao izazvati duboke poremećaje na globalnom tržištu.
Blekrok vidi dva scenarija za Bliski istok
Fink, koji vodi najveću svetsku kompaniju za upravljanje imovinom sa oko 14 biliona dolara, ocenio je da je ishod sukoba na Bliskom istoku i dalje neizvestan, ali da postoje dva moguća pravca razvoja.
Ako dođe do smirivanja situacije i Iran ponovo postane prihvatljiv međunarodnoj zajednici, cena nafte mogla bi pasti čak i ispod nivoa pre sukoba.
U suprotnom, svet bi se suočio sa dugotrajnim periodom visokih cena energenata, iznad 100 dolara, pa čak i blizu 150 dolara po barelu.
- To bi imalo duboke posledice za ekonomiju i verovatno dovelo do oštre i brze recesije – upozorio je Fink.
Energija kao “porez” na građane
- Rast cena energije deluje kao regresivni porez – mnogo više pogađa siromašne nego bogate -rekao je on.
Dodao je da bi dugotrajno visoke cene nafte ubrzale prelazak na alternativne izvore energije, poput solarne i vetroenergije, ali je upozorio da se države ne smeju oslanjati samo na jedan izvor.
- Treba koristiti sve raspoložive resurse, ali istovremeno agresivno razvijati alternativne izvore -poručio je.
Nema ponavljanja krize iz 2008.
- Apsolutno ne vidim nikakve sličnosti. Nula – rekao je Fink.
Prema njegovim rečima, problemi pojedinih fondova predstavljaju mali deo tržišta, dok su institucionalne investicije i dalje stabilne.
Njegova procena ukazuje da najveći rizik za globalnu ekonomiju trenutno dolazi upravo od energetskog sektora i razvoja sukoba na Bliskom istoku.
Informer.rs
