Planovi administracije predsednika SAD Donalda Trampa za vojnu eskalaciju prema Iranu naglo su zakočeni, a ključnu ulogu u tome, kako tvrde analitičari, odigralo je tržište američkih obveznica koje je reagovalo alarmantno na mogućnost šireg sukoba.
Nakon oštrog ultimatuma Teheranu i najava udara na energetsku infrastrukturu, iz Vašingtona je usledio iznenadan zaokret – predsednik je naložio privremeno odlaganje planiranih napada, što ukazuje na ozbiljan pritisak iz finansijskog sektora.
Tržište obveznica poslalo signal za uzbunu
Reakcija tržišta bila je brza i snažna. Investitori su, suočeni sa rizikom šireg rata na Bliskom istoku, počeli da šalju upozoravajuće signale kroz kretanja američkih obveznica.
Prema ocenama analitičara, upravo je taj finansijski pritisak naterao Vašington da povuče ručnu kočnicu i privremeno odustane od eskalacije.
U takvim okolnostima, svaka destabilizacija regiona, posebno oko Ormuskog moreuza, mogla bi izazvati lančanu reakciju na globalnim tržištima, uključujući skok cena nafte i poremećaj snabdevanja energentima.
Od ultimatuma do pauze
Donald Tramp je prethodno zapretio Iranu i zahtevao otvaranje Ormuskog moreuza, uz upozorenje na moguće udare na ključne energetske objekte.
Međutim, ubrzo je usledila odluka o odlaganju akcija na nekoliko dana, što je zvanično obrazloženo „prostorom za dijalog“.
Sa druge strane, iz Teherana stiže potpuno drugačija poruka – iranske vlasti tvrde da nema nikakvih pregovora sa SAD, ni direktnih ni posrednih.
Foto: profimediaDonald Tramp
Rizik koji niko ne želi
Analitičari upozoravaju da bi eventualni napadi na iransku energetsku infrastrukturu gotovo sigurno izazvali odgovor, uključujući moguće udare na ciljeve u Persijskom zalivu.
Takav scenario mogao bi dovesti do ozbiljnog poremećaja globalnog tržišta nafte, gde Iran ima ključnu ulogu, posebno kroz kontrolu Ormuskog moreuza.
Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici tako se nalaze u složenoj situaciji – s jedne strane žele da izvrše pritisak na Teheran, a s druge pokušavaju da izbegnu eskalaciju koja bi mogla imati ozbiljne ekonomske posledice.
Iza kulisa: pritisak finansija i tiha diplomatija
U pozadini cele priče, kako se procenjuje, odvija se kombinacija finansijskog pritiska i neformalnih diplomatskih kontakata.
Pominju se pokušaji komunikacije između iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija i američkog izaslanika Stiva Vitkofa, ali bez zvaničnih potvrda sa iranske strane.
U međuvremenu, iz Teherana dolaze i tvrdnje da je Vašington odustao od udara zbog upozorenja na moguće snažne uzvratne napade.
Za sada ostaje nejasno da li je reč o kratkoj taktičkoj pauzi ili početku tišeg pregovaračkog procesa, ali jedno je sigurno – finansijska tržišta su već pokazala da mogu imati presudnu ulogu u donošenju geopolitičkih odluka.
Informer.rs
