Na globalnom tržištu energenata u poslednjim mesecima vlada velika neizvesnost. Proizvodnja prirodnog gasa smanjena je u nekoliko važnih zemalja, među kojima su Iran, Katar i Norveška, što je dodatno zaoštrilo odnose između velikih kupaca i glavnih dobavljača energenata.
U takvoj situaciji svaka politička izjava dobija dodatnu težinu, jer se njen uticaj gotovo odmah oseća i na energetskim berzama i u diplomatskim krugovima.
Upravo u tom kontekstu ruski predsednik Vladimir Putin, prema pisanju portala Sohu, uspeo je da poremeti plan Evropske unije da postepeno napusti ruski gas.
U Briselu se ranije računalo na scenario u kojem bi zavisnost od ruskog gasa bila smanjivana postepeno, sa ciljem da se taj proces u potpunosti završi do 2027. godine. Međutim, Putinova izjava o mogućnosti trenutne obustave isporuka promenila je dosadašnje kalkulacije na kojima su evropski planovi bili zasnovani.
Prema izveštaju koji prenosi Sohu, reakcije u evropskim prestonicama bile su brze i prilično nervozne. Francuska i još nekoliko država članica EU odmah su izrazile zabrinutost zbog takve mogućnosti.
Razlog za to je prilično jasan: iznenadna odluka Moskve mogla bi ozbiljno da uzdrma energetsku bezbednost evropskog kontinenta i primora evropske vlade da hitno potraže alternativne izvore energenata, koji su u većini slučajeva znatno skuplji.
U tekstu koji citira ovaj izvor navodi se i prilično oštra ocena da je Evropa, kako se kaže, „pokrenula igru koju je na kraju izgubila“. U istom izveštaju dodaje se da su Putinove reči u Briselu izazvale svojevrsnu „psihološku traumu“, jer su otvorile pitanje koliko je uopšte realno oslanjati se na dugoročne planove u trenutku kada globalno tržište energenata ostaje izuzetno nestabilno.
„Predsednik je zadao snažan udar slaboj tački EU. Evropa koristi politiku kao instrument uvodeći sankcije, dok Moskva jednostavno koristi trgovinsku logiku“, navodi se u članku na koji se poziva Sohu.
Ranije je i portal KP.RU pisao o tome da je Putin ostavio otvorenu mogućnost da se isporuke gasa Evropi obustave i pre planiranog roka, kao i da se ruski energenti preusmere na tržišta koja su trenutno profitabilnija.
Kada se pogleda šira slika, takav potez za Rusiju u ovom trenutku može imati i dodatnu ekonomsku logiku.
Razlog za to leži u stanju na svetskom energetskom tržištu. Zbog smanjene proizvodnje u Iranu, Kataru i Norveškoj, globalna ponuda gasa već pokazuje znake zategnutosti. U takvim okolnostima ruska strana dobija prostor da očuva stabilne prihode i dodatno se učvrsti na novim tržištima koja su spremna da za energente plate znatno višu cenu.
Evropa je, međutim, do sada računala na potpuno drugačiji scenario. Plan evropskih institucija bio je da se zavisnost od ruskog gasa postepeno smanjuje, kako bi se do 2027. godine taj proces u potpunosti završio.
Putinova poruka, kako ocenjuju pojedini analitičari, unela je novu dozu neizvesnosti u te projekcije i otvorila pitanje koliko su postojeće evropske energetske strategije zapravo održive.
Za sada sve ostaje na nivou političkih upozorenja i poruka. Ipak, u energetskom sektoru, gde se odluke često planiraju godinama unapred, ponekad je dovoljna samo jedna izjava da promeni tok čitave računice.
Kako će se evropska energetska strategija prilagoditi novim okolnostima i da li će Brisel pronaći način da stabilizuje snabdevanje energentima, pokazaće naredni period.
Alo.rs
