Evropske vlade ubrzano se pripremaju za mogući sukob sa Rusijom, ali nova vojna simulacija pokazala je zabrinjavajuću realnost: Stari kontinent nije spreman za rat, a odbrambeni sistem mogao bi da kolabira mnogo brže nego što se ranije pretpostavljalo.
Kako piše Volstrit džornal, rizik od ruskog upada ili ograničene vojne operacije protiv država NATO-a i Evropske unije povećan je usled rastućih tenzija između Evrope i američkog predsednika Donalda Trampa, ali i zbog činjenice da je Rusija u potpunosti prešla na ratnu ekonomiju.
Ključno pitanje koje danas muči bezbednosne stručnjake više nije „da li“, već „kada“. Dok se ranije verovalo da Rusija neće biti u stanju da ozbiljno ugrozi NATO pre 2029. godine, sada se sve češće govori da bi kriza mogla da izbije znatno ranije – pre nego što Evropa, koja tek počinje da povećava vojna ulaganja, bude spremna da uzvrati.
Scenario iz 2026: Pad Litvanije i kolebanje Nemačke
Posebnu pažnju izazvali su rezultati ratne igre koja je simulirala ruski upad u Litvaniju. Vežbu su u decembru organizovali nemački list Di Velt i Univerzitet Bundesvera „Helmut Šmit“, a u njoj je učestvovalo 16 bivših visokih zvaničnika NATO-a i bezbednosnih eksperata.
Scenario je bio postavljen u oktobar 2026. godine.
Prema simulaciji, Rusija koristi izgovor „humanitarne krize“ u Kalinjingradskoj oblasti i zauzima litvanski grad Marijampolje, ključnu tačku u takozvanom Suvalkskom koridoru koji povezuje Rusiju i Belorusiju.
Rusko predstavljanje invazije kao „humanitarne misije“ pokazalo se dovoljnim da Sjedinjene Američke Države odbiju da aktiviraju član 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani.
Nemačka zauzima uzdržan, čekajući stav. Poljska mobiliše snage, ali ih ne uvodi na teritoriju Litvanije. Nemačka brigada koja je već bila raspoređena u Litvaniji ne uspeva da interveniše, jer Rusija pomoću dronova minira izlaze iz njihove baze.
Ishod je ocenjen kao šokantan: Rusija uspeva da uruši kredibilitet NATO-a i uspostavi dominaciju u Baltičkom regionu za svega nekoliko dana, koristeći početne snage od oko 15.000 vojnika.
- Odvraćanje ne zavisi samo od vojnih sposobnosti, već od toga u šta neprijatelj veruje – da li veruje u našu političku volju. Tokom simulacije bilo nam je jasno: Nemačka će oklevati. To je bilo dovoljno za pobedu – izjavio je Franc-Štefan Gadi, vojni analitičar koji je u vežbi imao ulogu načelnika Generalštaba Rusije.
Rusija se sprema brže nego što se očekivalo
Ministar odbrane Holandije Ruben Brekelmans upozorio je da Rusija već povećava strateške rezerve i širi vojno prisustvo duž granica NATO-a.
„Naša procena je da će Rusija biti u stanju da rasporedi velike vojne snage u roku od jedne godine“, rekao je Brekelmans.
Iako skeptici ukazuju na spor napredak ruskih snaga u Ukrajini i velike gubitke – prema pojedinim procenama veće od milion ljudi – stručnjaci upozoravaju da se slika može brzo promeniti. Čak i bez mirovnog sporazuma u Ukrajini, na kojem insistira administracija Donalda Trampa, Rusija bi mogla da oslobodi do 200.000 iskusnih vojnika jednostavnim prelaskom sa ofanzivnih operacija na držanje linije fronta. To je više nego što je Moskva koristila na početku operacije 2022. godine.
Psihološki rat i „siva zona“
Ratna simulacija pokazala je da je najveća slabost Zapada zapravo neodlučnost, a ne vojna tehnika. U scenariju je Rusija koristila hibridne metode i informativni narativ o „zaštiti stanovništva Kalinjingrada“, čime je zbunila saveznike u NATO-u.
Poljski bezbednosni analitičar Bartlomjej Kot, koji je u simulaciji igrao ulogu premijera Poljske, ukazao je na suštinski problem:
- Kada se suočimo sa eskalacijom sa ruske strane, u našem razmišljanju je već ugrađeno da smo mi ti koji treba da deeskaliramo situaciju.
Informer
