Kineski predsednik Si Đinping, prema procenama američke obaveštajne zajednice, pokazuje znake duboke i sve izraženije sumnjičavosti, što u Vašingtonu izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog stabilnosti vrha kineskog vojnog i političkog sistema, piše Njujork tajms pozivajući se na više izvora upoznatih sa tim analizama.
Za američke zvaničnike ovo nije psihološka opaska bez posledica, već bezbednosni signal od prvog reda. Si Đinping nije samo politički lider, već vrhovni komandant jedne od najmoćnijih armija sveta i čovek čije odluke direktno utiču na globalnu ekonomiju i međunarodnu bezbednost.
Čistke u vojsci kao ključni alarm
Posebnu pažnju američkih analitičara privukle su sve učestalije čistke u vrhu Narodnooslobodilačke armije Kine. Među najznačajnijim slučajevima je uklanjanje zamenika predsednika Centralnog vojnog saveta, generala Čang Jousja, koji je važio za jednog od Sijevih najbližih saradnika, kao i njegovog saveznika Lju Dženlija.
Zvanična objašnjenja iz Pekinga ostaju štura i nejasna, ali u Vašingtonu se ove smene tumače kao znak dubokog nepoverenja koje kineski lider pokazuje čak i prema ljudima iz svog najužeg kruga.
Sumnje, špijunaža i tišina iz Pekinga
Dodatnu nervozu u američkim političkim i bezbednosnim krugovima izazvale su ranije tvrdnje da je jedan od smenjenih generala bio osumnjičen za špijunažu i prenošenje osetljivih, uključujući i nuklearne, informacija stranim službama.
Međutim, sagovornici Njujork tajmsa, među kojima su i bivši i aktuelni američki zvaničnici, ističu da takve optužbe nisu nezavisno potvrđene. To ostavlja širok prostor za različita tumačenja – od unutrašnjih političkih obračuna do preventivnih poteza čiji je cilj apsolutna kontrola.
Tri moguća motiva iza Sijevih poteza
Prema izvorima lista, u američkim analizama se izdvajaju tri osnovna objašnjenja za ponašanje kineskog predsednika. Prvo, da je reč o ličnoj sumnjičavosti i strahu od unutrašnjih pretnji. Drugo, da se suočava sa realnim političkim izazovima unutar sistema. Treće, da iskreno pokušava da suzbije duboko ukorenjenu korupciju u vojnom vrhu.
Bez obzira na to koje objašnjenje je tačno, posledica je ista – ozbiljno potresen vrh kineske vojske i narušena stabilnost komandnog lanca.
Konsolidacija moći i vakuum u vrhu armije
Od dolaska na vlast 2012. godine, danas 72-godišnji Si Đinping je kroz talase čistki i antikorupcionih kampanja sistematski jačao svoju ličnu poziciju. Taj proces ga je učinio najmoćnijim kineskim liderom u poslednjih nekoliko decenija.
Ilustrativan je podatak da je od šest generala koje je lično imenovao u Centralni vojni savet 2022. godine, sa funkcija uklonio petoricu. Kao predsednik tog tela, koje ima potpunu kontrolu nad vojskom, Si je praktično ostavio mali krug ljudi na ključnim mestima, što je, kako upozoravaju analitičari, stvorilo vakuum u rukovodstvu najveće armije na svetu.
Unutrašnja opasnost veća od spoljne
Američki izvori ističu da Si Đinping ne bi mogao da se tako dugo održi na vlasti niti da marginalizuje stare partijske strukture bez snažnog osećaja ugroženosti i stalne potrebe da proverava lojalnost sistema koji vodi.
U tom kontekstu, u bezbednosnim analizama se često povlači paralela sa Venecuelom, gde je, prema tom viđenju, raspad lojalnosti u vrhu vojske omogućio stranim akterima da prodru do samog centra vlasti i sruše ono što je ranije delovalo neupitno.
Zašto je lojalnost pitanje opstanka
Upravo strah od scenarija u kojem se pretnja ne pojavljuje spolja, već iznutra, navodi se kao ključni razlog zbog kojeg Si Đinping dodatno pooštrava kontrolu nad vojskom. U takvom sistemu, lojalnost generala više nije samo političko pitanje, već temelj opstanka celokupnog poretka.
Promene u vrhu kineske vojske, kako zaključuju analitičari, neće ostati unutrašnja stvar Kine. Njihove posledice će se, pre ili kasnije, preliti i na globalnu scenu, dok ostatak sveta pokušava da razume kakvu ravnotežu će iza sebe ostaviti najdublji potresi u kineskom vojnom vrhu u poslednjih nekoliko decenija.
informer
