Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je na čelu Rusije – kao predsednik ili premijer – praktično bez prekida još od 1999. godine, ušao je u peti predsednički mandat koji traje do 2030. godine. Međutim, pitanje naslednika i dalje ostaje jedna od ključnih tema u ruskoj i svetskoj politici.
Putin je prvi put preuzeo vlast 2000. godine, nakon ostavke Borisa Jeljcina, i obavljao je dva uzastopna mandata do 2008. godine. Zbog tadašnjih ustavnih ograničenja, formalno se povukao sa mesta predsednika i prešao na funkciju premijera, dok je predsedničku dužnost preuzeo Dmitrij Medvedev. Iako je Medvedev tada bio formalni šef države, u političkim krugovima se široko smatralo da je Putin zadržao odlučujući uticaj.
Putin se 2012. godine vratio na mesto predsednika, a nakon ustavnih promena iz 2020. godine stekao je mogućnost da se legalno kandiduje i ostane na vlasti sve do 2036. godine, kada bi imao više od 80 godina.
Medvedev – figura kontinuiteta i tvrde linije
U tom kontekstu, Dmitrij Medvedev se ponovo nameće kao jedan od ključnih političkih aktera i potencijalnih naslednika. Danas, kao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Medvedev je značajno zaoštrio javni diskurs i postao jedan od najglasnijih zagovornika tvrde bezbednosne linije.
Podsetimo, Medvedev je nedavno izjavio da predsednik nuklearne sile ne može unapred isključiti mogućnost upotrebe nuklearnog oružja, naglasivši da bi svako ko to učini morao da se odrekne same funkcije. Istovremeno je poručio da Rusija nije zainteresovana za globalni sukob, ali da zapadne tvrdnje o „nuklearnoj pretnji“ predstavljaju deo informacionog rata.
Medvedev je bio predsednik Rusije od 2008. do 2012. godine, a potom i premijer do 2020. Njegovo iskustvo na najvišim državnim funkcijama, bliskost sa Putinom i današnja uloga u bezbednosnom aparatu čine ga jednim od najozbiljnijih kandidata u slučaju političkih promena u Kremlju.
Mihail Mišustin – tehnički naslednik u vanrednoj situaciji
Aktuelni premijer Mihail Mišustin, koji je na toj funkciji od 2020. godine, prema ruskom ustavu bi u slučaju iznenadne smrti ili ostavke predsednika automatski preuzeo dužnost vršioca funkcije šefa države do raspisivanja novih izbora.
Mišustin je dugogodišnji birokrata, ranije na čelu Federalne poreske službe, i važi za menadžerski orijentisanog političara, bez izraženog ideološkog profila. U ruskim medijima se navodilo da čak nije bio unapred obavešten o početku vojne operacije u Ukrajini, što govori o njegovoj ograničenoj ulozi u strateškim bezbednosnim odlukama.
Sergej Sobjanin, dugogodišnji gradonačelnik Moskve, jedan je od najprepoznatljivijih političara u zemlji. Na toj funkciji je više od 15 godina i uživa relativno visoku popularnost, kako u prestonici, tako i na nacionalnom nivou.
Sobjanin se smatra političkim insajderom – ranije je bio zamenik premijera i regionalni guverner, a poznat je i po bliskim vezama sa ekonomskim elitama. Kritike zbog zabrane LGBT parada u Moskvi nisu mu ozbiljno narušile politički položaj, jer se takva pitanja u Rusiji ne smatraju presudnim u izbornim kampanjama.
Nikolaj Patrušev – ideolog tvrde bezbednosne politike
Bivši šef FSB-a i dugogodišnji sekretar Saveta bezbednosti, Nikolaj Patrušev, važio je za glavnog Putinovog savetnika za nacionalnu bezbednost. Smatra se jednim od najtvrđih protivnika SAD i NATO-a u ruskom vrhu.
Povezivan je sa ključnim odlukama poput pripajanja Krima 2014. godine i početka rata u Ukrajini 2022. Ipak, njegovo povlačenje iz Saveta bezbednosti 2024. godine protumačeno je kao znak gubitka uticaja. Sa 74 godine, stariji je i od Putina, zbog čega se kao alternativa pominje i njegov sin Dmitrij, aktuelni potpredsednik vlade.
Sergej Kirijenko – „namesnik Donbasa“
Prvi zamenik šefa administracije predsednika, Sergej Kirijenko, ima dug politički staž – bio je premijer još 1998. godine, a kasnije i direktor Rosatoma. Nakon početka rata u Ukrajini preuzeo je ključnu ulogu u upravljanju okupiranim teritorijama, zbog čega je dobio nadimak „namesnik Donbasa“.
Foto: ProfimediaSergej Kirilenko
Često se pojavljuje na tim područjima, ponekad i u maskirnoj uniformi, što dodatno učvršćuje njegov imidž političara bliskog bezbednosnim strukturama.
Aleksej Djumin – čovek iz Putinovog najužeg kruga
Aktuelni sekretar Saveta bezbednosti, Aleksej Djumin, ranije je bio guverner Tulske oblasti i visoki oficir vojne obaveštajne službe. Imao je značajnu ulogu u operaciji pripajanja Krima, ali je široj javnosti poznat i kao bivši Putinov telohranitelj.
Sam Djumin je jednom prilikom ispričao da je, dok je obezbeđivao predsednika, navodno spasao Putina od napada medveda ispred rezidencije, što je postalo deo njegove političke biografije.
Informer
