Bili smo u braku devet godina. Nije bio savršen, ali sam verovala da smo stabilni. Onda je počeo da insistira da prodamo stan koji sam nasledila od bake.
Govorio je: „Bolje da kupimo veći, moderniji. Ovo je staro.“
Nešto mi nije dalo mira, ali sam pristala da barem odemo kod notara da se raspitamo.
Tamo me je notar pogledao čudno i rekao:
„Gospođo, vi ste već dali saglasnost prošlog meseca.“
Zanemela sam. Nikad nisam bila tu.
Ispostavilo se da je neko pokušao da me lažno predstavi sa punomoćjem. Potpis — skoro kao moj.
Kasnije sam saznala istinu. Muž je bio u dugovima. Velikim. Kockarskim. Stan je već bio „obećan“ kao pokriće.
Kad sam ga suočila, nije negirao. Samo je rekao:
„Hteo sam da rešim bez da se nerviraš.“
Podnela sam prijavu. Razvod je bio brži nego što je prodaja stana ikada mogla biti.
