Ruski televizijski voditelj Vladimir Solovjov izjavio je da su teritorijalna dostignuća Rusije tokom Specijalne vojne operacije već dovoljna i da čak premašuju rezultate iz Drugog svetskog rata, ocenjujući da nema potrebe za daljim širenjem zone borbenih dejstava.
Govoreći u video-blogu „Mamikins TV“, Solovjov je naveo da Rusija nema nikakav interes da ide dalje ka Evropi, ističući da istorijsko iskustvo pokazuje da takvi prodori nemaju dugoročni smisao.
Nema nikakvog smisla, na primer, ići u Evropu. Zašto? Stigli smo tokom Drugog svetskog rata do Berlina, pa šta, jesmo li tamo ostali? Ako se pojavi neka ideja – bilo tradicionalnih vrednosti ili neka nova – i ako ljudi, teritorije i narodi sami kažu da žele da budu sa nama, oni će biti s nama. Ali šta mi imamo da radimo u Pribaltičkim zemljama? Riga je nekada bila naš grad, ali da li danas tamo imamo svoje, kao u Donjecku ili na Krimu? – rekao je Solovjov.
„Šta raditi sa desetinama miliona ljudi“
Solovjov je posebno naglasio demografski i bezbednosni aspekt eventualnog širenja sukoba, navodeći da bi takav scenario otvorio niz nerešivih problema.
Zamislite da nas ima 140 miliona i da u prva tri dana uzmemo celu Ukrajinu, još 40 miliona ljudi. I šta onda s njima? Čime se baviti – hraniti ih, napajati? Podsećam da su banderovci deset godina sistematski suzbijani. I tada se postavlja pitanje: šta dalje? – rekao je on.
Poređenje sa Drugim svetskim ratom
Prema Solovjovljevoj oceni, Rusija je već ostvarila značajne rezultate tokom Specijalne vojne operacije, čak i u poređenju sa ishodima Drugog svetskog rata.
- U Velikom otadžbinskom ratu izgubili smo 27 miliona ljudi. A koje smo teritorije dobili? Kalinjingrad i Tuva su se priključile Rusiji. Pribaltik i Zapadna Ukrajina su događaji iz perioda 1939–1941. A tokom Specijalne vojne operacije Azovsko more ponovo je postalo unutrašnje more Rusije, a broj stanovnika se povećao. Ako gledamo hladno, to je fenomenalan rezultat – rekao je Solovjov.
Zašto 2014. godine nije zauzet jugoistok Ukrajine
Osvrćući se na događaje iz 2014. godine, Solovjov je objasnio zašto Rusija tada, nakon Krima, nije krenula dalje ka jugoistoku Ukrajine.
- Da li smo tada imali čime da idemo dalje? Nismo imali današnji nivo razvoja nuklearne trijade. Da je NATO tada krenuo protiv nas punom snagom, nismo imali ni približno ona sredstva koja su kasnije naterala sve da se zamisle – rekao je on.
Dodao je da je unutrašnja situacija u Rusiji takođe bila nestabilna, podsećajući na proteste i, kako je naveo, delovanje stranih struktura, kao i na stanje vojske nakon reformi sprovedenih u vreme ministra Anatolija Serdjukova.
- Posle te reforme, armija faktički nije postojala. Trista hiljada ljudi – da li je to vojska sposobna da rešava zadatke za zemlju poput Rusije? – upitao je Solovjov.
Stavovi o Donbasu i Krimu kroz godine
Solovjov je podsetio i na svoje ranije izjave, uključujući komentare iz 2015. godine, kada je odbacivao optužbe da je Donbas „izdat“.
- Njih niko nije izdao, jer im niko ništa nije obećao. To su ključne stvari. Ljudi stalno nešto izmišljaju. Rečeno je da se sukob neće rešavati silom i da humanitarna katastrofa neće biti dozvoljena, a Rusija je slala ogromne količine humanitarne pomoći – naveo je on.
Još ranije, 2013. godine, Solovjov se javno protivio pripajanju Krima, poredeći ga sa teritorijama poput Poljske i Finske koje su, kako je tada govorio, zauvek izgubljene.
Kasnije je promenio stav, navodeći da bi Krim ostao u sastavu Ukrajine da u Kijevu nije došlo do prevrata, ističući da su stanovnici poluostrva sami odlučili o svojoj sudbini i da Rusija za Krim nije ratovala.
Informer
