Američki predsednik Donald Tramp mogao bi uskoro da dobije jedno od najjačih sredstava pritiska na Moskvu od početka rata u Ukrajini – sekundarne sankcije koje će, prema teoriji američkih zvaničnika, paralisati finansiranje ruske ratne mašinerije.
Posle višemesečnog oklevanja, Tramp je dao zeleno svetlo za zakon o sankcijama koji direktno cilja ključni izvor ruskih prihoda – izvoz nafte i gasa – otvarajući mogućnost za udar koji bi, prema procenama stručnjaka, mogao da promeni tok pregovora.
Predloženi zakon predviđa uvođenje širokih sekundarnih sankcija državama koje nastavljaju da kupuju ruske energente, uključujući velike kupce poput Kine, Indije i Brazila. Cilj je da se Moskvi preseče jedan od glavnih finansijskih tokova kojima se, prema zapadnim procenama, finansiraju ratne operacije u Ukrajini.
Senator Lindzi Grejem izjavio je 7. januara da je Tramp odobrio dalje guranje zakona kroz Kongres, čime bi se već naredne nedelje mogao naći na glasanju u Senatu.
Udar na najosetljiviju tačku Rusije
Analitičari upozoravaju da bi efekti mogli biti dalekosežni – ukoliko se zakon dosledno primeni.
- Uticaj koji bi ovaj zakon mogao da ima na ruske prihode, ako se striktno sprovodi prema ključnim uvoznicima, mogao bi da bude presudan faktor u pregovorima tokom naredne godine – ocenjuju stručnjaci za finansije i bezbednost.
Ruska zavisnost od izvoza energenata već godinama je dobro poznata. U poslednjoj deceniji, prihodi od nafte i gasa činili su između 30 i 50 odsto ruskog državnog budžeta – iznos koji je približno jednak godišnjim vojnim izdvajanjima Moskve za rat u Ukrajini.
- Ruski rat se finansira prodajom nafte. Dokle god Moskva može da prodaje energente širom sveta, ona ima prostor da nastavi ratne operacije i održava front – upozoravaju zapadni analitičari.
Ključ zakona su takozvane sekundarne sankcije, kojima se ne cilja direktno Rusija, već treće zemlje i kompanije koje s njom posluju. One bi bile suočene s ozbiljnim posledicama po pristup američkom tržištu.
Ako američki predsednik proceni da Moskva odbija mirovne pregovore, sankcije se ne bi odnosile samo na ruske zvaničnike, banke i državne kompanije, već i na strane države koje nastavljaju da kupuju rusku naftu, gas, uranijum ili derivate.
U najstrožoj varijanti, sav uvoz robe i usluga iz zemalja koje nastave kupovinu ruskih energenata mogao bi da bude pogođen carinama od najmanje 500 odsto. Suština je, kako navode ekonomisti, da se države primoraju da biraju između trgovine sa Rusijom i pristupa američkom tržištu.
U praksi, to bi moglo da znači drastične carine, na primer, na indijski izvoz, ukoliko bi Vašington zaključio da Nju Delhi svesno nastavlja kupovinu ruske nafte. Trgovinska politika bi tako postala indirektan, ali snažan instrument za smanjenje ruskih energetskih prihoda.
Da li bi Moskva zaista bila pogođena?
Deo analitičara smatra da bi strategija mogla da uspe, posebno ako SAD pokažu odlučnost i kontinuitet u njenoj primeni. Ukazuju da je tokom 2025. godine američki pritisak kroz sankcije bio relativno slab, uz izuzetak oktobarskih mera protiv velikih ruskih energetskih kompanija, koje su imale vidljiv efekat – smanjenje izvoza i pad cena ruske nafte.
Obnova pritiska na treće zemlje, tvrde stručnjaci, imala bi najveći efekat, jer tržišta i privatne kompanije najbrže reaguju upravo na američke sankcije i kredibilne pretnje sekundarnim merama.
Ipak, postoji i doza skepticizma. Neki analitičari sumnjaju da bi Bela kuća zaista išla do kraja.
- Ne verujem da će Tramp uvesti carine od 500 odsto bilo kome – to bi praktično prekinulo trgovinu i izazvalo ozbiljne poremećaje na globalnim tržištima – ocenjuju kritičari zakona.
Oni podsećaju da su i blaže mere imale efekta – poput ranijih carina od 50 odsto koje su pogodile Indiju zbog trgovine ruskom naftom, a koje su dovele do smanjenja ruskog izvoza i dodatnog sniženja cene ruske sirove nafte u odnosu na američku.
Politička računica u Vašingtonu
Dodatnu sumnju izaziva i činjenica da je Tramp više od godinu dana blokirao sličan zakon i da je tradicionalno oprezan prema inicijativama Kongresa koje bi mogle da ograniče njegova predsednička ovlašćenja.
Zbog toga pojedini analitičari smatraju da bi eventualni pomak mogao da se desi iza zatvorenih vrata, uz mehanizme koji bi zadržali punu kontrolu u rukama predsednika. U tom slučaju, zakon bi mogao imati više simboličnu nego stvarnu težinu.
Ipak, sama promena tona i Trampova podrška sankcijama koje direktno pogađaju ruske energetske prihode šalju snažan signal – i Moskvi i zemljama koje s njom trguju – da bi pritisak Zapada u narednom periodu mogao značajno da se pojača.
Informer
