Poljska, kao članica NATO, značajno povećava svoje izdatke za odbranu i preduzima opsežne mere nacionalne bezbednosti zbog pogoršane geopolitičke situacije, posebno nakon invazije na Ukrajinu i incidenata povezanih sa ruskim obaveštajnim službama.
Poljska vlada je odobrila nacrt budžeta za sledeću godinu kojim se izdaci za odbranu povećavaju na 4,8% BDP, što je znatno više od gotovo svih ostalih članica NATO.
Ministar odbrane Vladislav Kosiniak-Kamiš izjavio je da se živi “u najopasnijim vremenima od kraja Drugog svetskog rata” i pokrenuo je dobrovoljni program s ciljem obuke 400.000 građana do 2027. godine, uključujući obuku iz preživljavanja i korišćenja skloništa.
Zbog geografskog položaja, Poljska je svesna svoje ranjivosti, a invazija na Ukrajinu i ovogodišnji upadi dronova i sabotaže dodatno su povećali uzbunu. Jedan od incidenata bilo je uništenje železničke pruge, za koje vlasti tvrde da ga je organizovala Rusija.
Počela je izgradnja “istočnog štita” duž cele granice s Belorusijom i Kalinjingradom. Ovaj štit će, pored postojećeg zida, uključivati rovove i utvrde, kao i GPS tornjeve i tehnološke instalacije za odbranu od dronova i potencijalne invazije. Novi objekti moraju imati skloništa od bombi, a obnavljaju se i stara skloništa.
Brigadni general Roman Brudlo ističe da su mirna vremena prošla i da se u analizama spominje mogućnost “potpune invazije” za jednu do pet godina. Ruske hibridne taktike uključuju i podsticanje “ilegalnih migracija” na evropskim granicama, a vojska pomaže graničarima u detekciji osoba koje pokušavaju da pređu iz Belorusije.
Uprkos ozbiljnosti situacije, meštani Goldapa, blizu Kalinjingrada, ostaju relativno mirni, uzdajući se u zaštitu NATO.
Informer.rs
