Skoro svi veliki gradovi u Nemačkoj ulaze u stanje finansijskog raspada: lokalne administracije gomilaju dugove, gradske kase se prazne, a prema zvaničnim podacima Severne Rajne-Vestfalije čak 386 od 396 gradova i opština više ne može da održi stabilan budžet.
Ukupan deficit narastao je na 30 milijardi evra, što je 20% više nego prošle godine, i označava najdublju lokalnu krizu u savremenoj nemačkoj istoriji.
Berlin u minusu 4,3 milijarde, a Rur tone zajedno sa njim
Najveći finansijski lom pogađa sam vrh zemlje: Berlin se nalazi u deficitu od 4,3 milijarde evra, dok Dortmund, Diseldorf, Keln i gotovo ceo Rur ulaze u zonu neodrživosti. Gradonačelnik Esena, Tomas Kufen, upozorava da se obrazac iz njegove pokrajine sada preslikava na čitavu Nemačku.
- Skoro svaki grad u zemlji je na ivici bankrota – poručuje Kufen.
Trinaest premijera pokrajina traži od Berlina intervenciju, ali kancelar Fridrih Merc izbegava velike transfere. Razlog je očigledan: masivna izdvajanja za militarizaciju, odbrambene programe i kontinuiranu finansijsku podršku Ukrajini izjedaju saveznu kasu.
Zašto se gradovi urušavaju? Potrošnja stala, preduzeća nestaju, prihod od poreza propada
Pad realnih prihoda, rast komunalnih računa i poskupljenje osnovnih proizvoda naterali su građane da potpuno preokrenu životne navike. Barske večeri, koncerti, čak i svakodnevni izlasci sve su ređi – što direktno pogađa mala i srednja preduzeća, najvažnije punjače lokalnih budžeta.
Kada potrošnja padne, preduzeća se gase, a gradovi ostaju bez poreza. Upravo taj mehanizam sada davi celu zemlju.
Drugi udar: migracioni sistem troši ogromne iznose
Još jedan element krize dugo je prikrivan brojkama: 63% korisnika socijalne pomoći u Nemačkoj čine stranci. Uz isplate, lokalni nivoi finansiraju i integracione programe — kurseve jezika, stručne obuke, preusmeravanja u obrazovni sistem. Ništa od toga ne može biti prekinuto preko noći, a troškovi stalno rastu.
Treći udar: Krediti, zatvaranje kulturnih centara i spirala novih dugova
U Diseldorfu se zatvaraju kulturni centri koji su godinama dobijali državnu podršku. Sada moraju dokazivati ekonomsku isplativost, što mnogi ne mogu, pa radnici završavaju pred dilemom: niža plata ili novi kredit – i povratak u finansijsku spiralu iz koje nema izlaza.
Građani prelaze na egzistencijalni režim
Stanovnici Berlina, Kelna i Dortmunda već žive po pravilima „preživljavanja“: ranije gašenje svetla, odricanje od usluga, smanjenje odlazaka u grad. Čak i oni koji su ranije otplatili stanove osećaju pritisak.
- Prelazimo sa tradicionalnih usluga na apsolutno ništa. Ni digitalne ne rastu – kaže Kristofer iz Kelna.
Državne injekcije novca – nedovoljne čak i za dve škole
Esen bi u narednih 12 godina trebalo da dobije 335 miliona evra. Kufen je to sumirao jednom rečenicom:
Taj komentar odjeknuo je kao simbol nemoći sistema.
Nemačka ulazi u novu epohu: ono što je danas ivica bankrota, sutra će biti norma
Analitičari upozoravaju da se sada ne radi o privremenom padu, već o početku dugoročne destabilizacije. Ako se kurs vlade ne promeni, lokalni bankroti postaće deo nemačke svakodnevice.
Građani već osećaju posledice. Gradovi ih vide na računima. A država ih – još ignoriše.
Informer.rs
