Američki državni sekretar Marko Rubio poručio je evropskim saveznicima da će Sjedinjene Američke Države pristati na bezbednosne garancije za Ukrajinu tek nakon postizanja mirovnog sporazuma, navodi evropski diplomata i izvor upoznat sa razgovorima.
Ovaj uslov, prema njihovim rečima, bio je jasno naglašen u američkim predlozima upućenim Kijevu tokom protekle nedelje.
Tramp: Garancije tek posle dogovora
Na telefonskom razgovoru sa evropskim zvaničnicima u utorak, Rubio je obrazložio da predsednik SAD Donald Tramp planira dugoročne bezbednosne garancije koje bi obezbedile da se Ukrajina oseća sigurno — ali tek nakon formalnog dogovora sa Rusijom. Tramp je ranije izjavio da ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog neće pozvati u Belu kuću dok sporazum ne bude potpisan.
Ukrajinsko rukovodstvo godinama insistira da su zapadne bezbednosne garancije temelj svakog održivog mirovnog rešenja, ali NATO saveznici se i dalje bore da usaglase kako da vojno i obaveštajno podrže zemlju razorenu ratom.
Evropa traži objašnjenja — Vašington šalje mešovite signale
Evropske vlade pokušavaju da dešifruju poruke iz Vašingtona, koje se brzo menjaju. Prema drugom evropskom diplomati, Rubio je u dodatnim razgovorima poručio da je pitanje bezbednosnih garancija prioritet administracije, ali i tema koja se razmatra odvojeno od ostalih tačaka o kojima je već postignut dogovor.
Tokom pregovora u Ženevi prošlog vikenda, Rubio je takođe pomenuo bezbednosne garancije, ali nije izneo detalje niti je ponovio ponudu u razgovoru sa britanskim i francuskim zvaničnicima, navodi treći diplomata.
U tim okvirima, sekretar je pomenuo i druga pitanja koja bi se otvarala nakon dogovora — pre svega teritorijalni integritet Ukrajine i korišćenje zamrznute ruske imovine, navodi izvor.
Stejt department negira — ali Bela kuća potvrđuje
Portparol Stejt departmenta Tomi Pigot osporio je tumačenje Rubioovih izjava, tvrdeći da je stav administracije dosledan:
- Sekretar Rubio i cela Trampova administracija jasno naglašavaju da bezbednosne garancije moraju biti deo svakog mirovnog sporazuma.
Ipak, portparolka Bele kuće Ana Keli navela je da svaki finalni plan mora uključivati „pune bezbednosne garancije i odvraćanje Rusije“.
Sporna tačka: ograničenja ukrajinske vojske
Prvi nacrt američkog mirovnog plana koji je kružio prošle nedelje predviđao je da Ukrajina ograniči svoju vojsku na 600.000 vojnika, bez ikakvih ograničenja za ruske snage. Rubio i drugi zvaničnici kasnije su branili ovaj „dokument od 28 tačaka“ tvrdeći da je reč o „polaznoj osnovi“, a ne finalnoj ponudi.
Istovremeno, Trampova administracija zauzima sve neutralniji stav, tvrdeći da SAD ne mogu biti „pošten posrednik“ dok istovremeno šalju vojnu pomoć Ukrajini i uvode sankcije Rusiji, navode dva evropska diplomate.
Pritisak u Kongresu: „Ako Ukrajina nešto daje — mora dobiti zaštitu“
Iako administracija zauzima tvrđi stav, republikanci u Kongresu vrše pritisak da Ukrajina dobije snažne bezbednosne garancije.
- Ako Ukrajina mora da se odrekne teritorije, to mora ići uz garancije nalik članu 5 NATO-a sa SAD i Alijansom. To je jedini način da se spreči nova ruska invazija – rekao je kongresmen Don Bejkon.
Informer.rs
