Evropska komisija smanjila je očekivanja ekonomskog rasta u 2026. godini, upozoravajući da američke trgovinske mere i geopolitičke tenzije stvaraju sve veće pritiske na privredu Evropske unije, prenosi Fejnenšel tajms.
U najnovijoj dvogodišnjoj ekonomskoj prognozi Komisija navodi da će evrozona sledeće godine rasti samo 1,2 odsto, umesto ranije predviđenih 1,4. Na nivou cele Evropske unije očekivani rast spušten je sa 1,5 na 1,4 odsto. Razlog za ovakav pad optimizma su američke carine na evropski izvoz, kao i neizvesnost u pogledu budućih trgovinskih odluka Vašingtona.
Trgovinski sporazum koji je uzdrmao Brisel
Komisija podseća da je Brisel u julu potpisao sporazum sa Sjedinjenim Državama koji predviđa uvođenje carine od 15 odsto na izvoz automobila i većine druge robe iz EU. Uz to, blok se obavezao da kupi 750 milijardi dolara američke nafte i gasa i da uloži dodatnih 600 milijardi dolara u američku ekonomiju.
Ovaj sporazum, postignut nakon višemesečnih napetih pregovora i međusobnih carinskih pretnji, izazvao je kritike širom evropskih prestonica zbog procene da preterano favorizuje interese SAD i dugoročno ugrožava konkurentnost evropskih industrija. Evropska komisija naglašava da trgovinska neizvesnost snažno pritiska privrednu aktivnost i da trenutne mere „verovatno koče rast više nego što se ranije pretpostavljalo“.
„Trgovinske barijere na istorijskom maksimumu“
Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis upozorio je da su trgovinske prepreke dostigle najviši nivo u savremenoj istoriji. Istakao je i da je EU, kao jedna od najotvorenijih ekonomija na svetu, posebno ranjiva na ograničenja koja nameću velike sile poput SAD i Kine.
Prema njegovim rečima, odluke Vašingtona i potencijalni odgovori Pekinga mogli bi dodatno da uspore globalnu trgovinu, što bi imalo direktne posledice i po evropsku privredu.
Rastu rizici – od geopolitike do klimatskih udara
U izveštaju se takođe navodi da nova eskalacija geopolitičkih tenzija, kao i učestale klimatske katastrofe, predstavljaju ozbiljan rizik za evropski privredni oporavak. Komisija upozorava da bi svaki veći poremećaj mogao da izazove „dodatne šokove u ponudi“ i produži period sporijeg rasta.
Prognoza za 2025. godinu poboljšana, ali uz zadršku
Za razliku od 2026. godine, prognoze rasta za 2025. revidirane su naviše, pre svega zbog naglog povećanja evropskog izvoza pre očekivanog povećanja carina. Evrozoni se sada predviđa rast od 1,3 odsto, umesto ranijih 0,9, dok bi EU trebalo da ostvari rast od 1,4 odsto, u odnosu na prethodnu procenu od 1,1.
Ipak, Komisija naglašava da su ove brojke „i dalje podložne velikoj neizvesnosti“ i da ukupna ravnoteža rizika ostaje „jasno nagnuta naniže“.
EU pod pritiskom – traži se manje birokratije i brže jedinstveno tržište
Dombrovskis navodi da EU i dalje ima određenu relativnu prednost jer se suočava sa nižim prosečnim tarifama nego pojedini drugi partneri SAD. Međutim, upozorava da će „neizvesnost ostati dominantna karakteristika narednih godina“.
Zbog toga je pozvao Brisel da ubrza integraciju jedinstvenog tržišta i smanji birokratska opterećenja, kako bi Evropa zadržala konkurentnost u sve nestabilnijem globalnom okruženju.
Informer.rs
