Vernici su danas 16. novembra proslavili Đurđic, dok ih 24. novembra očekuje Sveti Mrata
Zanimljivo je da se u narodnom kalendaru starih Srba ovaj period nazivao „vučji dani“ ili „Mratinci“.
Ovakav naziv su ovi dani poneli jer je Sveti Mrata važio za zaštitnika vukova. Nekada se u našem narodu verovalo da upravo od 16. do 24. novembra on gleda ko kako i šta radi. Potom drži većanje sa vukovima i određuje im koji će na koju stranu da navali.
Kakva se verovanja vezuju za „vučje dane“?
Tako bi recimo kod domaćina koji je najviše grešio, nije išao u crkvu i nije poštovao Svetog Mratu bio poslat najopasniji, hromi vuk, zvan kriveljan.
U selima zapadne Srbije uobičajavali su da kolju crno pile ili mladog crnog petla, ranom zorom u tišini i na kućnom pragu. Potom bi se odsečena pileća glava vezivala crvenim koncem. Tako vezanom glavom se bajalo u vreme dolaska vukova, kako piše u knjizi „Običajnik kod Srba sa narodnim kalendarom“.
Takođe, nekada je bilo praksa da se u vreme Mratinaca ništa ne daje iz kuće, ništa se ne pere. Takođe, ne prede se vuna i ne rade se ručni radovi. To je navodno bilo vreme kada i krojači i obućari odmaraju.
Šta zaista pokazuju ovi dani?
Naravno, sve su ovo običaji koji se vezuju za neka davna prohujala vremena. Jedini običaj koji je ostao ponegde prisutan i dan danas jeste pokušaj da se odredi kakva nas zima čeka.
Naime, ako Mratinci padnu u dane mladog Meseca, zima će biti oštra. Ako je maglovito – zima će biti „ćudljiva“ i biće mnogo magle, Ako su u toku vedri dani – zima će biti „ljuta“ i puna mraza.
(Espreso/Krstarica/DČ)
