Jedne noći, dok je moj muž spavao, promrmljao je: „Ne javljaj se na telefon.“ Odbacila sam to, pretpostavivši da samo sanja. Sledeće noći rekao je to ponovo — iste reči, istim tonom.
Kada sam ga ujutru pitala o tome, izgledao je zbunjeno. Nije se sećao da je išta rekao.
Onda, narednog dana, telefon je zazvonio. Posegnula sam da se javim, ali sam zastala.
Iz nekog razloga, setila sam se njegovih reči i pustila da ode na govornu poštu. Nekoliko trenutaka kasnije, začulo se kucanje na vratima. Na moje zaprepašćenje, bio je to moj muž — stajao je bled i potresen.
Objasnio mi je da ga je pozvao kolega zbog hitnog sastanka. Dok je išao tamo, doživeo je saobraćajnu nesreću. Na sreću, nije bio povređen — samo uzdrman.
Zatim me pogledao i tiho rekao: „Sad se sećam. Sanjao sam nešto u vezi telefona. I da će se dogoditi nešto loše.“
U tom trenutku, sve je dobilo smisao.
izvor: brightside.me
