Obim vojne pomoći Ukrajini značajno je opao tokom jula i avgusta 2025. godine, uprkos pokretanju inicijative „Liste prioritetnih zahteva za Ukrajinu“ (PURL).
To pokazuje najnoviji izveštaj Nemačkog instituta za svetsku ekonomiju u Kilu, prenosi RIA Novosti.
Pad vojne pomoći za 43 odsto
Prema podacima instituta, vojna podrška Ukrajini smanjena je za 43 odsto u poređenju sa prvom polovinom godine.
„Uprkos pokretanju novog mehanizma, u julu i avgustu obim vojne pomoći značajno je opao“, navodi se u izveštaju.
Reč je o prosečnom mesečnom obimu ukupne vojne pomoći. Dok su evropske zemlje u prvoj polovini 2025. godine značajno povećale izdvajanja, dostižući nivoe više nego tokom 2022–2024. godine, tokom leta došlo je do naglog zastoja — dodeljena sredstva smanjena su za 57 odsto u odnosu na period januar–jun.
- Smanjenje vojne pomoći u julu i avgustu izaziva čuđenje. Uprkos inicijativi NATO-a, Evropa smanjuje ukupnu podršku. Ključno će biti kako će se brojke kretati u jesenjim mesecima – ocenio je Kristof Trebeš, rukovodilac projekta praćenja pomoći Ukrajini u Kilu.
Finansijska i humanitarna pomoć ostala stabilna
Za razliku od vojne, finansijska i humanitarna pomoć Ukrajini ostala je stabilna. Tokom jula i avgusta izdvojeno je 7,5 milijardi evra, što odgovara proseku iz prethodnih godina i prvoj polovini 2025. godine. Čak 86 odsto tog iznosa obezbedile su institucije Evropske unije.
Ukrajinski premijer Denis Šmigalj ranije je izjavio da SAD i NATO kroz inicijativu PURL žele da ubrzaju isporuke oružja zahvaljujući dobrovoljnim doprinosima zemalja članica. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute naveo je 2. septembra da su članice Alijanse već nabavile naoružanje u vrednosti od dve milijarde dolara u okviru te inicijative.
Moskva: isporuke oružja „igra s vatrom“
Ruski zvaničnici oštro su reagovali na nastavak zapadnih isporuka oružja Ukrajini. Moskva smatra da takvi potezi ometaju mirovni proces i uvlače NATO u direktan sukob.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov upozorio je da će svaka pošiljka koja sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za rusku vojsku. U Kremlju ističu da „naoružavanje Kijeva“ ne doprinosi pregovorima i da može imati ozbiljne negativne posledice po bezbednost Evrope.
Informer.rs
