Od početka rata u Ukrajini, Srbija je postala dom za hiljade Rusa koji su napustili svoju zemlju iz različitih razloga. I dok se u početku postavljalo pitanje da li će se većina njih vratiti čim se situacija stabilizuje, njihovi odgovori danas pokazuju da mnogi svoj život sada grade ovde i ne razmišljaju o povratku, jer je, kako kažu, Srbija za mnoge postala više od privremenog boravišta.
Oni koji su izabrali Srbiju za život i odlučili da u njoj ostanu, otkrili su nedavno zašto su to uradili – onda kada ih je jedan Srbin javno na Reditu pitao kakav je njihov stav po pitanju povratka ili ostanka u Srbiji.
“Stav Rusa o životu u Srbiji ukoliko bi mogli da se vrate i nastave normalan život u otadžbini? Zanima me da li bi se većina Rusa vratila nazad ukoliko bi se rat završio ili je to nemoguće? Kakav je vaš stav?”, upitao je Srbin.
Odgovori u bili različiti – od sigurnosti i stabilnosti, preko gostoprimstva koje su doživeli, pa sve do jednostavnog zaključka da je povratak u domovinu za njih sada nezamisliv.
“Došli smo i nismo zažalili”
Jedan Rus koji sada živi u Beogradu ističe da je se sa suprugom prvobitno planirao da se preseli u Sankt Peterburg, ali je rat promenio njihove planove. Zato su se najpre odlučili za Crnu Goru, međutim, nakon dve i po godine su ukapirali da bi ipak mogli da dođu u Srbiju, gde su, kako kaže, pronašli osećaj normalnog života i sigurnosti.
“Živeli smo 2,5 godine u Podgorici, u gradu još manjem od onog iz kog smo hteli da se selimo, u stranoj sredini koju nismo razumeli i u kojoj se nikako nismo uklopili… Otkako smo se pre pola godine preselili u Srbiju, nijednom nismo zažalili. Ovde se konačno vratio osećaj da se život zaista nastavlja. Želim da ostanem ovde. Ovde mi se najviše sviđaju ljudi – u poređenju sa Rusijom, to je kao nebo i zemlja. Dopada mi se što ljudi ovde više cene život”, napisao je on, pa dodao:
“Naravno, postoje i minusi. Srbi i ljudi iz susednih zemalja žive lošije nego što zaslužuju. Ipak, iskustvo ovde potpuno je drugačije nego u Podgorici. Tamo se osećaš kao da živiš u nekom balkanskom memu. Naravno, Crna Gora je neopisivo lepa. Ali ovde je sasvim drugi ritam života, drugačiji ljudi, ljubazniji i kulturniji”.
“Hvala Srbima za sve”
Za njim se javila i jedna Ruskinja, koja već tri godine živi u Srbiji i koja kaže da ne planira povratak u domovinu, iako tamo ima stan, porodicu i stabilan posao kao programerka.
“Živim u Srbiji već tri godine i ne planiram da se selim ni u drugu zemlju, ni nazad u Rusiju. Majka mi živi tamo, imam stan u Sankt Peterburgu i dosta posla (programerka sam), ali nema ono najvažnije – sigurnosti. Tako da uskoro podnosim zahtev za stalni boravak i nadam se da ću ga dobiti ove godine. posle toga planiram da razmislim o kupovini stana na kredit (priče da su se svi rusi doselili sa punim džepovima, žive kao carevi i kupuju stanove za keš su baaaaaš preterane). Cene u Beogradu su stvarno lude, ali šta da radimo! Volela bih da dobijem i srpsko državljanstvo, ali mislim da je trenutno to nemoguće”, napisala je ona pa dodala:
“I još nešto! stvarno sam zahvalna vama zbog načina na koji ste nas primili. Znam da nismo najlakši narod, ponekad izgledamo kao da smo nadmeni i arogantni, ali verujte, mnogi nisu takvi! Verujem da je većina dobra i da samo pokušava da bude nevidljiva”.
NA FRONTU SE KRVOPROLIĆE NASTAVLJA – UKRAJINCI NAPALI ČAK I U VLADIVOSTOKU
Ukrajinski HUR je izveo napade u Vladivostoku gde su se čule snažne eksplozije, a meta udara bio je 47. desantni jurišni bataljon.
Ukrajinska vojno-obaveštajna služba (HUR) izvela je napade u Vladivostokukao “operaciju osvete” usmerenu na vojnike optužene za ratne zločine, rekao je izvor iz HUR-a za “Kijev independent”.
Vladivostok, veliki luka na Japanskom moru blizu Kine, udaljen je oko 6.000 kilometara od Ukrajine, što ga čini jednim od najudaljenijih ruskih gradova od linija fronta.
Meta je bio 47. desantni jurišni bataljon
U operaciji Ukrajinaca ciljan je 47. desantni jurišni bataljon 155. gardijske mornaričke brigade, stacioniran u selu Ščitovaja u Primorskom kraju.
Prema izvoru, bataljon je učestvovao u borbama kod Kijeva, Ugljedara, Marijupolja, Kurska i Pokrovska, a optužen je za “brutalnost prema civilima” i “pogubljenja ukrajinskih ratnih zarobljenika”.
Izvor navodi da su se čule snažne eksplozije na parkingu vojnog objekta, a zatim i druga detonacija. Ruski mediji preneli su da su na lice mesta upućene hitne službe i helikopter.
Vlasti su ogradile administrativne zgrade i parkinge i započele inspekciju vozila.
- Čekamo da se pojave čitulje u medijima Vladivostoka – rekao je izvor.
Zvanična verzija Moskve
Lokalne vlasti saopštile su da su eksplozije izazvane kvarom na gasnoj opremi, dodajući da “nema žrtava, iako je nekoliko vozila pretrpelo manju štetu”.
Slična akcija i ranije ove godine
Ovo je druga operacija takvog tipa tokom godine. U maju je HUR izazvao eksplozije u blizini Vladivostoka, takođe usmerene protiv 47. desantnog jurišnog bataljona, naveo je tada obaveštajni izvor za Kijev independent.
Ukrajinske sabotaže duboko u Rusiji
Ukrajina je ranije sprovodila ciljana diverzantska dejstva duboko na ruskoj teritoriji, gađajući vojnu logistiku, skladišta goriva i infrastrukturu od ključnog značaja za ratne napore Moskve.
NI RUSI NE MIRUJU – NAPADNUT HARKOV
Ruski dron je izveo napad na centar Harkova, pogodivši zgradu Univerziteta. Tom prilikom su ranjene najmanje četiri osobe, saopštili su zvaničnici.
Krov administrativne zgrade Nacionalnog univerziteta farmacije pretrpeo je teška oštećenja, prenosi emiterska kuća Suspilne.
Zaposleni su se tokom napada sakrili u sklonište, ali je jedna osoba doživela šok, rekao je prorektor Oleksandr Kukhtenko.
Požar i materijalna šteta
Požar je potom zahvatio površinu od 150 kvadratnih metara, navodi Državna služba za vanredne situacije.
Napad je izveden oko 11 sati po lokalnom vremenu, verovatno korišćenjem kamikaza dronova Geran-2, saopštili su tužioci. Neki od dolaznih dronova su oboreni, dodale su lokalne vlasti.
Regionalno tužilaštvo objavilo je video snimak ruskog drona kako pogađa zgradu Univerziteta u Slobidskom okrugu Harkova, izazivajući snažnu eksploziju.
Ranjeni civili
Više civila je ranjeno u trenutku napada jer su se nalazili na ulici. Povređene su tri žene starosti 51, 52 i 54 godine, kao i muškarac star 89 godina. Svi su u stabilnom stanju, saopštio je guverner Oleg Sinjehubov.
- Napad je izveden usred dana, u blizini centra grada – rekao je Sinjehubov, naglašavajući da je oštećena zgrada bila isključivo civilna i da nema nikakve veze sa vojnom ili odbrambenom industrijom.
Harkov pod stalnim ruskim napadima
Harkov, drugi po veličini grad u Ukrajini, udaljen oko 25 kilometara od ruske granice, redovno je meta ruskih raketnih napada i napada dronovima.
NAPADNUTE I A DVE UKRAJINSKE OBLASTI, IMA MRTVIH
Dve osobe su poginule u ruskim napadima na jugu Ukrajine, u Zaporoškoj i Mikolajivskoj oblasti, saopštile su jutros lokalne vlasti, dok Evropljani strahuju od zaoštravanja sukoba.
“Jedna osoba je poginula” tokom napada, rekao je Ivan Fedorov, načelnik vojne administracije Zaporoške oblasti, dodajući da su spasilačke ekipe na licu mesta.
“Broj povređenih u neprijateljskom napadu na Zaporoško porastao je na devet”, dodao je on.
Guverner Mikolajivske oblasti Vitalij Kim prijavio je jednu smrt u svom regionu.
“Pre nekoliko sati, Rusi su napali farmu u zajednici Čornomorska. Čovek, vozač traktora, ubijen je dok je radio na njivi”, rekao je on na Telegramu osuđujući “ciljani napad na civile”.
Kremlj je prošle nedelje saopštio da su mirovni pregovori sa Kijevom na čekanju, tri i po godine posle početka ruske invazije na Ukrajinu, koja je ostavila desetine, ako ne i stotine hiljada mrtvih i milione raseljenih ljudi.
NATO je u petak saopštio pokretanje operacije “Istočni stražar” kako bi ojačao odbranu svog istočnog krila posle upada dronova u Poljskoj i potom i u Rumuniji, što Evropljani pripisuju Rusiji.
Ruska vojska trenutno kontroliše oko 20 odsto ukrajinske teritorije.
Kremlj zahteva da se Ukrajina povuče iz određenih područja kojima još uvek delimično upravlja, posebno iz Donjecke oblasti, kao preduslov za prekid neprijateljstava, dok Kijev to kategorično odbacuje.
