Nedavna objava Rusije o otkriću kolosalnih rezervi nafte ispod antarktičkog morskog dna potresla je geopolitički pejzaž. Prijavljeno 511 milijardi barela nafte u Vedelovom moru. Ovo otkriće, međutim, dovodi u pitanje dugogodišnje ugovore koji su sačuvali Antarktik kao zonu mira i naučnog istraživanja. Kako se zemlje bore sa implikacijama ovog otkrića, postavljaju se pitanja o snazi međunarodnih ugovora i potencijalu za sukobe u regionu.
Depozit veći od poznatih rezervi Saudijske Arabije
Veličina potencijalnih rezervi nafte koje je otkrila Rusija je zapanjujuća. Sa 511 milijardi barela, ovo otkriće je skoro dvostruko veće od dokazanih rezervi Saudijske Arabije, vodećeg svetskog izvoznika nafte.
Ruski istraživački brodovi otkrili su naftu tokom nedavnih ekspedicija u Vedelovom moru. Iako su ove misije bile navodno naučne, u Velikoj Britaniji i šire raste zabrinutost da bi Rusija mogla da maskira aktivnosti istraživanja resursa kao naučno istraživanje. Ova sumnja osporava Antarktički ugovor iz 1959. godine, koji eksplicitno zabranjuje vađenje minerala i nafte.
Antarktički sporazum pod pritiskom dok tenzije rastu
Antarktički sporazum, potpisan 1959. godine, predstavlja ključni međunarodni sporazum koji uključuje 54 nacije. Sporazum eksplicitno zabranjujući vojne aktivnosti i ekstrakciju komercijalnih resursa. Međutim, aktivnosti Rusije bacile su senku na efikasnost i relevantnost sporazuma usred rastućih geopolitičkih tenzija.
Profesor Klaus Dods, stručnjak za geopolitiku sa Univerziteta u Londonu, izrazio je zabrinutost tokom parlamentarne sednice Velike Britanije. On je napomenuo da se prikupljanje podataka Rusije može posmatrati kao prospekcija, a ne kao istinsko naučno istraživanje. Dods je takođe povezao ruske akcije sa širim međunarodnim tenzijama, posebno nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine. Upozorio je da bi zategnuti odnosi Moskve sa Zapadom mogli dovesti do povećane strateške konkurencije na Antarktiku.
Ruski zvaničnici tvrde da su njihove misije u skladu sa Antarktičkim sporazumom. Uprkos ovim uveravanjima, skepticizam i dalje postoji u vezi sa pravom namerom iza studija koje su sproveli ruski timovi.
Stručnjaci tvrde da, uprkos tvrdnjama Rusije, priroda prikupljanja podataka ukazuje na komercijalni motiv.
Novi front u globalnoj konkurenciji
Ovaj izveštaj se pojavljuje u vreme kada velike svetske sile diskretno povećavaju svoje prisustvo na Antarktiku. Od 1957. godine, Rusija je uspostavila pet istraživačkih stanica na kontinentu. Kina, još jedan značajan igrač, nedavno je otvorila svoju petu bazu na Antarktiku.
Obe zemlje su se takođe protivile inicijativama koje podržava Zapad za proširenje zaštićenih morskih područja na Antarktiku. Kako se arktičke i ofšor rezerve smanjuju i pritisci na energetskom tržištu povećavaju, prethodno neiskorišćeni regioni poput Antarktika privlače povećanu pažnju zbog.
Pravni pejzaž koji okružuje ovo otkriće je dodatno zakomplikovan preklapanjem teritorijalnih ambicija. Velika Britanija ima suverenitet nad britanskom antarktičkom teritorijom, uključujući i Vedelovo more. Međutim, Argentina i Čile takođe polažu pravo na region. Mnoge zemlje, uključujući Sjedinjene Države i Rusiju, ne priznaju nikakve tvrdnje o Antarktiku, što dodatno komplikuje sprovođenje sporazuma.
Iako Rusija ne može legalno izvlačiti naftu prema važećem međunarodnom pravu, Antarktičkom sporazumu nedostaje formalni mehanizam za sprovođenje. Od zemalja se očekuje da se međusobno drže dogovora, ali to je postalo sve izazovnije u fragmentiranom geopolitičkom okruženju. Kao što profesor Dods sugeriše, pravi test leži u tome da li međunarodna zajednica može da podrži okvir ugovora protiv postepene erozije.
RUSIJA I PUTIN U CENTRU PAŽNJE OVIH DANA – IZIGRALI SU TRAMPA?
Prošle nedelje, u gradu Tjenđinu, u Kini, održan je samit. Zapadni mediji su ga opisali kao trijumf kineskog predsednika Si Đinpinga, koji je bio domaćin ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i njegovog nedavnog rivala, indijskog premijera Narendre Modija.
Upravo je odnos indijskog premijera Narendra Modi sa druga dva lidera poslao važnu poruku Zapadu, ali pre svega Sjedinjenim Američkim Državama.
Naime, indijski premijer je prikazan u veoma toplom i bliskom odnosu sa ruskim predsednikom. To se tumači kao veoma jasna poruka SAD, koje su uvele nove tarife Indiji sa ciljem da prestanu da kupuju rusku naftu. Premijer Modi nije podlegao pritisku, već je otišao na samit u Kinu da “zagrli” ruskog predsednika Vladimira Putina.
Reakcija SAD
Poseta indijskog premijera Modija Kini izazvala je očekivanu reakciju SAD. Prema onome što se moglo videti na društvenim mrežama, američki predsednik Tramp je reagovao prilično burno.
Kritikovao je Indiju zbog njenih “neravnomernih” trgovinskih odnosa. Poenta njegove kritike je da je Indija imala povlašćeniji status u ovom odnosu, što je američki predsednik odlučio da promeni novim tarifama. Američki predsednik je dalje naglasio da Indija kupuje većinu svoje nafte i vojne opreme od Rusije, a “skoro ništa” od SAD.
Ono što se u poslednje vreme pojavljuje u zapadnim medijima jeste da su se, čak i pre samita, odnosi između indijskog premijera i američkog predsednika pogoršali. To je došlo do tačke da premijer Modi navodno više ne odgovara na pozive iz Vašingtona. Ovo putovanje u Kinu je još jedan pokazatelj pogoršanja tih odnosa.
Pored Indije, samitu je prisustvovala i ruska delegacija, koju je predvodio sam predsednik Putin. Tokom samita je govorio o svom susretu sa američkim predsednikom na Aljasci, gde je, prema njegovim rečima, postignuto razumevanje koje otvara put miru. Međutim, naveo je da je problem u tome što se moraju ukloniti “osnovni uzroci krize” i vratiti “ravnoteža u sferi bezbednosti”.
Putinov pomoćnik, Ušakov, dodao je da je ruski predsednik razgovarao o sastanku u Ankoridžu sa kineskim predsednikom i indijskim premijerom. S druge strane, deklaracija samita uopšte ne pominje Ukrajinu, već se fokusira na Bliski istok i jačanje multipolarnosti.
Kineska inicijativa
Pažnju je privukla i izjava kineskog predsednika Si Đinpinga o “globalnom upravljanju”. Pomenuo je saradnju sa svim zemljama na izgradnji “pravednijeg i ravnopravnijeg” sistema globalnog upravljanja. Pozvao je na proširenje obima saradnje i podelu odgovornosti radi promocije regionalnog mira, stabilnosti i prosperiteta.
Prema pisanju zapadnih medija, Kina je pozvala Rusiju i druge zemlje da “izazovu” Zapad i da se zajedno pokažu kao stub globalne uprave koja će biti suprotstavljena onoj kojom upravljaju SAD. Kao dodatak tome, pominje se konkretan instrument koji bi u tome pomogao, a to je razvojna banka.
Prema rečima kineskog predsednika, takva banka je potrebna kako bi se ojačala podrška saradnji između zemalja u oblastima bezbednosti i ekonomije. Naglasak bi bio na stvaranju nove finansijske platforme koja bi bila nezavisna od dolara.
Tramp je propao
Posle svih utisaka, postalo je jasno da Tramp ne uspeva, poput “novog Niksona”, da odvoji Rusiju od Kine. Iako je američki predsednik pokušao da “namami” Rusa, verovatno nudeći mu neke ustupke, teško je poverovati da će u tome uspeti.
Sve izgleda kao da ustupak i ruka koju je Vašington pružio Moskvi zapravo znače istovremeno i ustupak Pekingu. Uvređeni ton predsednika Trampa to pokazuje. Zapravo, predsednik Tramp svojim ustupcima nije odvojio Rusiju od Kine, već se u svojim stavovima približio obema.
Pored toga, nove pretnje postaju manje verodostojne, a sama dešavanja na tržištu pokazuju da je tržište to “svarilo”, što znači da tržište više ne reaguje na nove pretnje sankcijama i najave carinskog rata.
Možda najproblematičnije je to što su SAD donekle izgubile važno dostignuće američke diplomatije poslednjih godina – saradnju sa Indijom. Saradnja između dve “najveće demokratije na svetu” delovala je prirodno, posebno imajući u vidu da je Indija glavni rival Kine u Aziji.
Ali sada Indija izgleda bliža Moskvi i Pekingu nego Vašingtonu. Upravo je tu bila ključna uloga ruskog predsednika, koji se prvo postavio kao moderator između Indije i Kine, ugostivši lidere obe zemlje na samitu BRIKS-a u Kazanju prošlog leta. A ovih dana u Kinu je došao i premijer Modi, što bi bila “kruna” tog diplomatskog otopljavanja.
To ne znači da će Indija “spaliti” sve svoje mostove sa SAD i prekinuti saradnju, ali činjenica je da ideja o velikom savezu protiv Kine nije moguća. Indija će nastaviti da se pozicionira na način da može da dobije sve što može iz odnosa sa obema stranama, ali se neće otvoreno pridružiti nijednoj strani.
Sama veličina zemlje, njen veliki broj stanovnika, kao i geografski položaj, omogućavaju Indiji takvu politiku. Kurs indijske spoljne politike mogao bi se promeniti samo u slučaju većih geopolitičkih turbulencija.
Tramp udara u zid
Predsednik Tramp i SAD su “udarili u zid” posle svakog pokušaja “resetovanja” diplomatskog poretka. Svi uzaludni pokušaji američke administracije da situaciju vrati u, iz njihove perspektive, prihvatljivije stanje završavali su se ili novim tenzijama ili neprihvatljivim scenarijem.
Odnos sa EU možda najbolje ilustruje ovo. SAD su godinama držale zemlje EU u svom “krilu” (što je EU rado prihvatila), samo da bi za manje od godinu dana antagonizovale taj odnos do te mere da se sada svaki odnos sa Amerikom dovodi u pitanje unutar EU.
Takav odnos između dva “večna” partnera je najbolji pokazatelj za Indiju i Rusiju kako bi se SAD mogle ponašati prema njima ako situacija postane nepovoljna. U tom smislu, iako ni Putin ni Modi nisu “najsrećniji” izborom Pekinga za svog “novog” partnera, jasno je da ne mogu da izaberu Vašington, barem ne u meri u kojoj se to od njih zahteva.
PUTIN RANIJE ŠOKIRAO ODLUKOM – hoće da se Rusija povuče iz Evropske konvencije o sprečavanju torture
Ruski predsednik Vladimir Putin podneo je Državnoj dumi predlog zakona o povlačenju Rusije iz Evropske konvencije za sprečavanje torture.
Kako je navedeno u objašnjenju, Rusija nije bila zastupljena u Evropskom komitetu za sprečavanje torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja od 2023. godine zbog toga što je Savet Evrope blokirao proces izbora novog člana iz Ruske Federacije.
Ističe se da su bili ignorisani apeli po pitanju obezbeđivanja zastupljenosti Rusije u tom komitetu uprkos principu saradnje predviđenom Evropskom konvencijom, preneo je Tass.
Ruska vlada se obratila Putinu sa predlogom da otkaže učešće u konvenciji.
Rusija, koja je bila članica Saveta Evrope (SE) od 1996. godine, objavila je nameru da napusti Savet Evrope 2022. godine, nakon što je Komitet ministara te organizacije suspendovao pravo Moskve na zastupljenost u statutarnim telima SE.
Rusija je obavestila generalnog sekretara SE o svom povlačenju iz ključnog dokumenta Saveta Evrope – Evropske konvencije o ljudskim pravima.
(Espreso/Blic)
