Vašington i evropski saveznici razmatraju raspoređivanje američkih privatnih vojnih izvođača u Ukrajini kao deo dugoročnog mirovnog plana.
Cilj je obnova odbrambenih položaja, gradnja baza i zaštita američkih interesa, ali i odvraćanje Moskve od kršenja mogućeg prekida vatre.
Plan, koji bi mogao biti objavljen već ovog vikenda, deo je šireg paketa bezbednosnih garancija koje pripremaju Velika Britanija i Francuska. Razmatraju se i misije vazdušnog nadzora, obuke, kao i pomorske operacije na Crnom moru.
Trump je evropskim liderima poručio da je Putin spreman da razgovara o garancijama, dok je Bela kuća jasno stavila do znanja da američka vojska neće biti direktno stacionirana u Ukrajini. Angažman privatnih izvođača predstavljao bi kompromis – „američke čizme na terenu“ bez zvanične vojne intervencije.
Evropski planeri ubrzano rade na jačanju ukrajinske vojske, dok se paralelno diskutuje i o ideji demilitarizovane tampon zone između ruskih i ukrajinskih snaga. Kijev traži prisustvo evropskih trupa, dok Moskva predlaže Kinu kao garantora, što Zapad i Zelenski odbacuju zbog kineske bliskosti s Kremljom.
U igri je i formiranje međunarodnih mirovnih snaga koje bi bile raspoređene dublje u Ukrajini, kao dodatna linija odbrane. U prvim verzijama plana govorilo se o 30.000 vojnika iz Britanije, Francuske, Nemačke i drugih zemalja, ali se ta brojka sada smanjuje zbog resursa i straha od Putinove reakcije.
Jedna od ključnih tačaka jeste i uspostavljanje zone zabrane letenja, što bi omogućilo ponovno otvaranje civilnih aerodroma i povratak investicija i izbeglica. Misija bi počela na zapadu Ukrajine i postupno se širila ka Kijevu.
