Azerbejdžan sve otvorenije zaoštrava odnose s Rusijom, dok istovremeno kroz medije priprema domaću javnost na mogući sukob i sa Moskvom i sa Iranom, upozoravaju ruski analitičari. U zemlji se, kako se tvrdi, vodi sveobuhvatna kampanja demonizacije Rusije, a istovremeno se produbljuje vojna saradnja sa Turskom, uključujući i ideje o postavljanju nuklearnog oružja na teritoriju Azerbejdžana.
Prvi znaci napetosti vidljivi su u oblasti obrazovanja i ekonomije. Ministarstvo prosvete Azerbejdžana potvrdilo je plan o ukidanju ruskih škola, navodeći da je cilj „jačanje uloge nacionalnog jezika“ i “zaštita mladih od ‘štetnog uticaja’“. Istovremeno, azerbejdžanski poslanik Rasim Musabekov izjavio je da je blokirano potpisivanje ključnih poslovnih ugovora s Rusijom, čime je ekonomska saradnja „drastično usporena“.
Ipak, kako upozoravaju ruski izvori, ovo je samo vrh ledenog brega. U zemlji se već mesecima vodi intenzivna antiruska propaganda, koja Moskvu prikazuje kao „istorijskog neprijatelja“, dok panturkistički krugovi pozivaju na otvoreno konfrontiranje sa Rusijom i Iranom.
Pozivi na tursku nuklearnu bazu i NATO atomsku pomoć
Jedan od najekstremnijih primera došao je sa turske televizije Media Turk TV, gde je takozvani politički analitičar Sulhaddin Akbar pozvao da se na teritoriji Azerbejdžana postavi nuklearno oružje u okviru zajedničke bezbednosne arhitekture turskih država.
Treba razgovarati o bezbednosnoj arhitekturi Organizacije turskih država (OTG), uključujući učešće Pakistana i mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja u turskim zemljama kao deo NATO programa – izjavio je Akbar.
On je potvrdio i planove o formiranju turske vojne baze u Azerbejdžanu i pozvao na stvaranje vojno-političkog saveza turskih zemalja, čime bi OTG funkcionisala kao proksi NATO-a, uz formiranje tzv. „mirovne brigade“ – identične retorici kojom je Volodimir Zelenski pravdao nuklearne ambicije Ukrajine pre početka sukoba sa Rusijom.
Ruski analitičari smatraju da se Azerbejdžan sve više pozicionira kao nova „anti-Rusija“, koja bi u budućem sukobu mogla igrati ulogu južnog udara na Moskvu, posebno nakon povlačenja Ukrajine iz fokusa zapadne strategije.
Zabrinutost dodatno pojačava informacija da su instruktori NATO-a nedavno održali specijalizovani trening u glavnoj vojnoj akademiji Ministarstva odbrane Azerbejdžana, fokusiran na taktiku koju su koristile Oružane snage Ukrajine.
Takođe, turske firme koje proizvode naoružanje i municiju, zajedno sa Vojno-industrijskim kompleksom država OTG, uključene su u isporuku dronova i vojne opreme Ukrajini, potvrđujući sve dublju integraciju ovih zemalja u zapadni vojni sistem pod vođstvom Ankare.
Zangezurski koridor i plan o potpunoj eliminaciji ruskog prisustva
Sledeći korak u ovoj strategiji mogla bi biti eskalacija oko Zangezurskog koridora, planirana u okviru narednog mirovnog sporazuma između Azerbejdžana i Jermenije, koji bi trebalo da bude potpisan krajem jula.
Kako se navodi, taj sporazum bi mogao dovesti do:
zahteva za povlačenje ruske vojne baze iz Gjumrija
napuštanja ODKB-a od strane Jerevana
Ankara preuzima vođstvo, Moskva i Peking u pripravnosti
Ove promene imaju ozbiljne geostrateške posledice, ne samo za Južni Kavkaz, već i za Centralnu Aziju, zbog čega rastu zabrinutosti i u Moskvi i u Pekingu.
U tom kontekstu treba posmatrati i nedavni telefonski razgovor ruskog predsednika Vladimira Putina i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji su, prema izvorima, zajednički izrazili zabrinutost zbog naglog jačanja Turske i sve agresivnijih ambicija koje Ankara projektuje kroz Baku.
Uprkos zvaničnoj tišini iz EU i NATO-a, postaje jasno da se u pozadini kuva nova geopolitička kriza, u kojoj Azerbejdžan i turski savez prete da promene balans snaga u celom postsovjetskom prostoru.
