Uprkos zabrani ili baš zbog zabrane stotine hiljada ljudi okupile su se u Mađarskoj na Prajdu. Ali nije to samo borba za LGBTQ prava. Posmatrači u tom snažnom protestu vide početak kraja Orbanove vladavine.
Viktor Orban je hteo da ga zabrani, ali ispalo je da je to najveći protest protiv njegovog režima otkako je 2010. došao na vlast: 30. Budapest prajd. Uprkos zabrani i pretnjama strogim kaznama, u glavnom gradu Mađarske u subotu (28. jun 2025.) okupilo se oko 200.000 ljudi na Prajdu ove godine, više nego ikada pre.
Snimci iz dronova zabeležili su kilometarski dugačak marš i ulice prepune ljudi, a atmosfera je bila vesela i ispunjena očekivanjem promene, kakva se nije osetila već godinama. Uz zastave duginih boja, u povorci su se mogli videti i brojni transparenti s precrtanim Orbanovim licem ili poruke protiv njegovog režima. Policija je, na iznenađenje svih, bila veoma povučena i čak je sprečavala desničarske provokatore u ometanju povorke.
Mala grupa krajnje desničarske stranke Naša domovina ipak je blokirala Most slobode u centru Budimpešte, ali povorka je jednostavno krenula preko drugog, znatno većeg i šireg Elizabetinog mosta, što je za rezultat imalo još impresivnije fotografije i snimke iz vazduha.
Neustrašivi gradonačelnik
Premijer Orban najavio je još krajem februara na skupu svoje stranke Fides, i uz gromoglasan aplauz, da se Prajd ubuduće više neće održavati u Budimpešti. U martu je njegova većina u parlamentu donela zakon o zabrani svih javnih okupljanja na kojima se tematizuju LGBTQ pitanja. Nakon toga su mađarske vlasti i zvanično zabranile ovogodišnji Budapest prajd. Ali zeleno-levi gradonačelnik Budimpešte Đerđeli Karačonji prijavio je Prajd kao gradsku manifestaciju pod nazivom “Budimpeštanski ponos”.
Karačonji je na svečanosti na kraju ovogodišnje povorke bio i prvi govornik. Političari Fidesa danima su mu pretili da bi zbog pokroviteljstva nad tim okupljanjem mogao da završi u zatvoru, ali Karačonji se nije dao zastrašiti, pa je na kraju i ironično komentarisao: “Hvala kamerama za prepoznavanje lica što nam daju tako dobre portrete!”
U borbeno intoniranom govoru slavio je Budimpeštu kao grad slobode i raznolikosti. Aludirajući na antisovjetsku Mađarsku revoluciju iz 1956, Orbanovu današnju bliskost s Putinom, kao i govor koji je sam Orban, tada još radikalni liberal, održao u junu 1989. u Budimpešti, zahtevajući povlačenje sovjetske vojske, Karačonji je poručio da Mađarska ne želi ruske prilike. Uz veliki aplauz proglasio je i solidarnost Budimpešte s borbom Ukrajine za slobodu. Okupljenima je poručio: “Danas ste Budimpeštu učinili glavnim gradom Evrope!”
Orbanov autogol
Najvažniji mađarski opozicioni političar Peter Mađar, predsednik konzervativne stranke Tisa (Poštovanje i sloboda), ocenio je u objavi na Fejsbuku da je zabrana Prajda “gigantski autogol” koji je Orban sam sebi zabio. Iz obzira prema mnogim svojim biračima iz ruralnih područja Mađarske, Mađar nije direktno pozvao na učešće na Prajdu, ali je naglasio da njegova stranka “poštuje drugačije mišljenje i način života”, i zalaže se za slobodu okupljanja i izražavanja.
Orban se za sada se nije javno oglašavao o Prajdu, ali neki istaknuti članovi njegove stranke reagovali su prkosno. Bivša vladina portparolka, a sada propagandistkinja na društvenim mrežama Aleksandra Šentkiralji, napisala je da je gradonačelniku Budimpešte Prajd važniji od grada i njegovih problema. Ona je osoba koja je prošle godine prerano odustala od kandidature za gradonačelnicu Budimpešte, jer nije imala izgleda za pobedu.
Orbanov šef kabineta Đerđeli Guljaš napisao je na Fejsbuku da se “čitava opozicija ujedinila sa Prajdom”. Evropska komisija je, kaže Guljaš, jasno dala do znanja da Prajd u Budimpešti mora da se održi, pa je zato to bilo i najvažnije za gradsku vlast.
Promena atmosfere
Komentari pokazuju da su Orban, njegova vlada i stranka, s ovogodišnjim Prajdom definitivno dovedeni u defanzivu. Kratkoročno, premijer se nalazi pred dilemom kako reagovati nakon što je mesecima, a poslednji put prošlog petka, tvrdio da će učesnici Prajda biti kažnjeni. Ako ostane da ćuti i ne uradi ništa, Orban rizikuje da se osramoti i da ga njegovi sledbenici optuže da je slabić. S druge strane, gotovo je nemoguće kazniti desetine hiljada ljudi, čak i ako bi softver za prepoznavanje lica zaista funkcionisao.
Već duže vreme u Mađarskoj se uočava promena raspoloženja. U anketama, stranka Tisa sada stalno i jasno vodi ispred Orbanovog Fidesa. Iako nije sigurno da će se taj trend održati do parlamentarnih izbora u proleće 2026, promena se trenutno i te kako oseća i vidi – naročito na javnim skupovima političara Fidesa u manjim gradovima i selima.
Tamo su kritike sve glasnije, što je do pre samo nekoliko meseci bilo nezamislivo, jer su mnogi izvan velikih gradova strahovali od posledica i represije. Taj strah sada jenjava. Ljudi javno govore – pre svega o lošoj infrastrukturi u zemlji, o lošem zdravstvenom sistemu i malim penzijama, kao i o brojnim korupcijskim skandalima i razmetanju luksuzom Orbanovih prijatelja i oligarha.
Espreso/b92/TM
