Nikada nisam imala problem sa samopouzdanjem. Izgledam dobro, osećam se dobro, i da budem iskrena – seksualnost mi je važna. U vezi sam, ali moj dečko jednostavno ne može da me isprati. Nije loš – samo nije… dovoljno.
Zato imam svoja mala pomagala. Ništa strašno, sve diskretno, sve u četiri zida. Koristim ih kad sam sama kod kuće, kad mi proradi „moj nemir“, kako to volim da kažem.
Sve je bilo pod kontrolom. Do jednog dana.
Mislila sam da sam sama. Sestra je bila na poslu, muž joj je, navodno, otišao kod rodbine. Ležala sam u dnevnoj sobi, opuštena, potpuno prepuštena sebi. U jednom trenutku – vrata se otvaraju. Stojim ukočena, on ulazi… i vidi sve.
Samo je izustio:
— Izvini… ja… nisam znao…
Izašao je. A ja sam sledećih nedelju dana izbegavala i sestru i njega. Ali najgore je što, od tog dana – ne mogu da prestanem da mislim kako je gledao.
