Vidovdan, praznik koji se u našem narodu smatra jednim od najsvetijih, slavi se 28. juna i nosi duboko ukorenjena verovanja, običaje i simboliku.
Iako je poznat kao dan velike istorijske prekretnice zbog Kosovskog boja iz 1389. godine, njegova snaga ne leži samo u istoriji – već i u duhovnoj simbolici i narodnim običajima koji se i danas prenose s kolena na koleno.
Praznik koji razotkriva istinu i donosi ljubav
Kako za portal Ona.rs objašnjava etnolog Snežana Ašanin, Vidovdan je dan kada se “sve vidi”. Veruje se da tog dana ništa ne može ostati skriveno – istina izlazi na videlo, tajne se otkrivaju, a ljubav može da zakuca na vrata.
U prošlosti se verovalo da je ovo idealan dan za susrete momaka i devojaka – trenutak kada se rađa ljubav. Zato se u mnogim krajevima i danas organizuju susreti i vašari pred Vidovdan, jer kako narod kaže – “koga tada vidiš, njega ti je sudbina poslala”.
Običaj koji čuva zdravlje i otkriva vrednost
Jedan od najpoznatijih običaja vezan za Vidovdan jeste iznošenje odeće na sunce. Nekada su žene iznosile ćilime, vunene stvari i devojačku spremu ispred kuće – ne samo da ih sunce pročisti, već i da se pokaže vrednoća doma. Momci, zajedno sa roditeljima, obilazili su domove ne bi li “bacili oko” na buduću snajku.
Sunce na ovaj dan, verovalo se, ima posebnu moć – “ubitačnu” za sve što je štetno. Zato je ovaj običaj imao i praktičnu i magijsku ulogu – sunce tada doseže zenit, dani su najduži, a njegovo zračenje najsnažnije.
Ne nosi praznik naziv “Vidovdan” bez razloga. U narodnoj tradiciji se verovalo da je ovaj dan posebno snažan za lečenje očnih bolesti. Ljudi su išli na izvore, umivali se lekovitom vodom i molili Svetom Vidu – zaštitniku vida, svetlosti i istine.
“Verovalo se da ta voda ima moć da pročisti ne samo oči, već i dušu”, kaže Ašanin i dodaje da je to bio i trenutak kada su se služili pomeni palim junacima, kao i liturgije za mir, istinu i pravdu.
Bilo da verujete u moć tradicije ili ste duhovno radoznali, Vidovdan nosi simboliku koja nas sve poziva na preispitivanje, pročišćenje i povezivanje sa sobom i drugima. I ne zaboravite – ono što se tada otkrije, retko ostaje nevažno.
(Espreso/Alo/Ivana Petranović/Prenela: N.J)
