Prošlo je više od dve decenije kako je snimljen film “Lepa sela lepo gore” Srđana Dragojevića prema priči Vanje Bulića.
Film “Lepa sela lepo gore” vrlo brzo je stekao status kultnog, a postoje mnoge stvari o njemu koje su donedavno bile nepoznate.
Film je u našoj zemlji stekao instant popularnost, a čak i dve decenije nakon premijere postoje mnogi interesantni i ne baš prijatni detalji sa snimanja, koji su bili nepoznati široj javnosti.
Vojnici koji se pojavljuju u filmu nisu statisti, već su bili prava uniformirana lica. Jednom od vojnika produkcija je ostala dužna dnevnicu, pa se on pojavio na setu s kašikarom i pretio da će se razneti ako mu se njegov novac ne isplati. Dnevnica je bila 20 maraka.
foto: Printscreen Youtube
Nikola Pejaković Kolja je pauze na snimanju provodio s deminerima koji su išli na svaku lokaciju pre ekipe, kako bi proverili da li ispred ima mina. Scena u kojoj Pejaković i Dragan Bjelogrlić igraju košarku jedva je snimljena jer je Kolja bio pijan. Da bi proslavili uspešan završetak snimanja scene, slikali su se u svinjcu, ali se Kolja toga ne seća.
“Teško je govoriti o tome danas, to nije bilo normalno snimanje. Glave nam nisu bile normalne. Nije bila normalna situacija, glave nam nisu bile iste kao ove danas. Nikome od nas”, rekao je Nikola Pejaković Kolja, koscenarista i glumac.
Pre snimanja, ekipa je bila na Palama, gde ih je primio Radovan Karadžić, pa zatim i Ratko Mladić. Bjelogrlić se prisetio tog susreta:
“Primio nas je u jednom bunkeru i odmah rekao: ‘Bjelogrliću, jesi li ti iz Gacka? Pa Gačani su svi kršni ljudi, a ti si neki gatački patuljak’. Svi ovi njegovi oficiri prasnuše u smeh, a ja mu dobacim: ‘Pa generale, nisi ni ti neki jablan’. Nastade muk. Tišina koju prekida Mladić koji se nasmejao, a za njim i svi ostali. Bili smo tri sata kod njega, i to na sedam spratova ispod zemlje. Rakija, meze, ćevapi… Pitam ga: ‘Jeste li čitali scenario?’ ‘Čitao sam… Ali šta će vam ovi četnici u tunelu? Gde ovde ima četnika?”, rekao je Bjelogrlić jednom prilikom.
foto: Printscreen Youtube
Dragojević i Bjelogrlić se prisećaju kako ih je nakon toga odbio Nikola Koljević čak i za malu pomoć, i RS nije želela učestvovati u snimanju ovog filma. Ekipa govori, “zamislite kako bi bilo užasno da smo morali da napišemo – zahvaljujemo Karadžiću i Mladiću”.
Inače, film je sniman na području RS, uglavnom, u Višegradu. Ipak, kako tvrdi, u Višegradu nije snimljen ceo film.
“Planirali smo da ceo film snimamo u Višegradu i okolini, ali u jednom trenutku smo domaćinima „dosadili”. Od početne fascinacije glumcima, naročito Batom Živojinovićem, odjednom smo im postali suviše bliski, a svi ti domaćini bili su pretežno naoružani, pa smo odlučili da je dve nedelje dovoljno za snimanje u Višegradu i otišli. Tunel iz filma nije snimljen kod Višegrada gde se dogodila ta epizoda iz novinskog teksta Vanje Bulića, već kod Prijepolja, kod manastira Mileševa. Ceo film je splet okolnosti. Priča sa drekavcem nije postojala odmah. Ona je nastala nakon što smo našli tunel kod Prijepolja, serija tunela gde nikada nije napravljen put. U socijalizmu su otvarali tunele, presecali crvenu traku, a nisu napravili put”, rekao je Bjelogrlić.
On je za taj list takođe jednom rekao i šta je uticalo na popularnost tog filma.
“Kada posle svih ovih godina razmišljam, jasno je da je bila ludost snimati film na teritoriji gde se rat i dalje odvija. Ne znam nijedan primer u istoriji filma da se film o konkretnom ratu snima u isto vreme i na lokaciji na kojoj se pravi rat i odvija. Očigledno je sve to uticalo na film”, rekao je Bjelogrlić.
Bonus video:
(Espreso.rs)
