Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da bi pooštravanje migracione i granične politike na nacionalnom nivou moglo ozbiljno ugroziti opstanak Evropske unije, komentarišući najnovije poteze Berlina kojima se ograničava priliv tražilaca azila.
Merkel je upozorenje iznela prošle nedelje na događaju „Foruma jugozapadne štampe“ u nemačkom gradu Noj-Ulmu, gde je promovisala svoje memoare pod nazivom Sloboda.
- Ne verujem da možemo odlučno da se borimo protiv ilegalne migracije na nemačko-austrijskoj ili nemačko-poljskog granici… Uvek sam bila za evropska rešenja – izjavila je Merkel, komentarišući mere koje je nedavno usvojio kabinet kancelara Fridriha Merca.
Zaokret u nemačkoj politici – zabrana azila na kopnenim granicama
Nove mere, koje je početkom maja predstavio ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrindt, zabranjuju podnošenje zahteva za azil na svim kopnenim granicama Nemačke. Reč je o naglom zaokretu u odnosu na otvorenu politiku iz 2015. godine koju je tada sprovodila upravo Merkel. Izuzeci se prave samo za decu, trudnice i druge ranjive kategorije.
Merkel je ocenila da ovakva odluka dovodi u pitanje slobodu kretanja unutar EU i stabilnost Šengen zone, koja omogućava putovanje bez viza u većini država članica.
- Ako se ovakva praksa nastavi, mogli bismo da svedočimo raspadu Evrope – upozorila je bivša kancelarka.
Nemačka pod pritiskom: Migracije, AfD i institucionalne tenzije
Merkelina politika otvorenih vrata iz 2015. godine naišla je na oštre kritike kada je tokom migrantske krize u Nemačku ušlo više od milion izbeglica. Danas, Nemačka i dalje ostaje glavna destinacija za tražioce azila unutar EU – samo tokom 2023. godine podneto je više od 237.000 zahteva, što je četvrtina ukupnog broja na nivou Unije.
Aktuelni kancelar Fridrih Merc obećao je pooštravanje kontrole granica u kampanji pred vanredne februarske izbore, u trenutku kada je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) beležila snažan rast podrške zbog svoje antiimigracione politike.
Iako je AfD osvojila drugo mesto sa 20,8% glasova, sve vodeće partije odbile su da s njom uđu u koalicione pregovore. Početkom maja, nemačka služba unutrašnje bezbednosti (BfV) zvanično je označila AfD kao „potvrđeno ekstremističku organizaciju“. Ova klasifikacija je privremeno suspendovana nakon pravnih prigovora i javnog pritiska, ali visoki zvaničnici vladajuće koalicije i dalje traže pravni osnov za moguće zabranu te partije.
Policija pod pritiskom, sprovođenje mera ograničeno
Policija je početkom ove nedelje upozorila da bi nove mere mogle da se sprovode još „samo nekoliko nedelja“, uprkos tome što je vlada rasporedila dodatnih 3.000 službenika kako bi pomogla postojećim snagama na granici, kojih je trenutno oko 11.000.
(Espreso)
