Dođe momak sredovečnih godina kod popa da se ispovedi, pa kaže:
– Oče, imam tri velika greha…
– Koji ti je prvi greh sine, upita ga pop.
– Pa, jednoga dana, izađem iz kuće, kad vidim svastiku kako okopava cveće u
bašti. Priđem od pozadi, zadignem joj suknju i…, a verujte oče, ja sam
toliko dobar čovek, evo vidite, nosim zvončiće na nogama da mravi čuju kada
idem, da se sklone, kako ih ne bih pogazio.
– Dobro sine, koji ti je drugi greh?
– Pa, drugoga dana, izađem ih kuće, kad vidim komšinicu kako sadi povrće u
bašti. Priđem od pozadi, zadignem joj suknju i…, a verujte oče,
ja sam
toliko dobar čovek, evo vidite, nosim zvončiće na nogama da mravi čuju kada
idem, da se sklone, kako ih ne bih pogazio.
– Dobro sine, koji ti je treći greh?
– Pa, trećega dana, izađem iz kuće, kad vidim taštu kako pere veš u
dvorištu. Priđem od pozadi, zadignem joj suknju i…, a verujte oče, ja sam
toliko dobar čovek, evo vidite, nosim zvončiće na nogama da mravi čuju kada
idem, da se sklone, kako ih ne bih pogazio.
– Slušaj sine, stavi ti zvončiće na ku*ac, a mravi neka gledaju kuda idu
