Bela kuga nadvila se nad Srbijom. Smrtonosna emidemija puste zemlje širi se rubnim područjima Srbije i zlokobno preti da zatre srpsko selo. Upravo to selo je održalo Srbiju, nahranilo nas i othranilo. Sa nestajanjem sela nestala bi i Srbija.
Ovako je glumac Nenad Jezdić počeo svoje obraćanje u Palati Srbije pred osnivanje Nacionalnog saveta za spas sela.
“U hiljadu sela ima manje od po 100 stanovnika. U više od 200 sela nema nikog mlađeg od 20 godina. Probudimo se, osvestimo se, stavimo prst na čelo svi mi koji želimo dobro Srbiji. Upotrebimo znanje da spasemo srpsko selo. Da se vratimo korenima, da zaboravimo sve naše trenutne deobe i sprečimo preteće seobe. Jer srpski seljak je oduvek bio i hranitelj i branitelj Srbije, najsavesniji ćuvar naših prirodnih bogatstava. Naše selo mora da bude spoj tradicionalnog i modernog. Da se niko ne postidi da kaže da je selja – već da sa ponosom to izgovara. Gospodo seljaci, poštovani domaćini, Srbija je zemlja na brdovitom balkanu. Svi smo mi najmanje trećim ili četvrtim kolenom izašli iz srpskog opanka i samo zajedničkim snagama možemo da obnovimo srpsko selo. Da ostanemo i budemo svoj na svome, da se dečja graja ponovo zaori našim selima. Ako sačuvamo selo, sačuvali smo Srbiju. Objavljujemo rat trenutno najvećem neprijatelju Srbije – demografskoj eroziji naše zemlje. Objavljujemo opštu mobilizaciju, sve za Srbiju Srbiju ni za šta, smrt fenomenu puste zemlje i bele kuge, i za spas srpskog sela”, rekao je skoro u dahu Nenad Jezdić.
Kurir.rs/Priredio: P.L./Foto: Kurir
