TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Ja sam Sandra, imam 44 godine i trenutno živim u Salcmundeu i tražim svog oca kog nisam nikada videla. Sredinom sedamdesetih došao je u grad moje majke kao gastarbajter, gde je radio najviše godinu dana, a pre toga je bio majstor u svojoj zemlji – Jugoslaviji. To je sve što znam – otkrila je Sandra pred kamerama jedne nemačke televizije za emisiju autorke Julije Lajših.
Njena emisija “Bite melde dih”, na zahtev gledalaca, bavi se potragom za njihovim davno izgubljenim članovima porodice ili prijateljima. Tako je i Sandra odlučila da zatraži Julijinu pomoć i pokuša da pronađe oca.
Ispričala je kako je stalno pitala majku ko je on i gde se nalazi, ali ona ili nije znala ili je odbijala da joj kaže istinu.
Nije mi otkrivala ni da li je to bila velika ljubav ili nije i koliko je trajala. Tražila sam i slike, ali nikada nisam dobila informacije koje sam tražila, a o njemu nisam uspela da pronađem nikakav podatak. Samo želim da znam ko mi je otac – priča Sandra.
Na početku potrage, prema imenu, prezimenu i godini rođenja Sandrinog oca, Julija je otkrila jednu staru beogradsku adresu i poslala svoju saradnicu Jasmin u Srbiju kako bi u pokušala da otkije istinu za kojom tragaju.
Jasmin je, stigavši u Beograd, najpre pokucala na vrata Skupštine, odakle je upućena u Gradsku upravu.
Čovek sa kojim sam razgovarala, rekao mi je da je 2011. godine čovek po imenu Dragomir Stojisavljević preminuo i da je sahranjen na beogradskom groblju. Nažalost, bojim se da je reč o Sandrinom ocu – rekla je Jasmin u kameru i uputila se na groblje, gde se uverila u tužne vesti.
Istog trenutka, Julija je u Kelnu posetila Sandru i saopštila joj vesti. Nakon prvobitnog uzbuđenja, pa razočaranja, Sandra je priznala da bi joj bilo drago da upozna bilo koga, ko bi joj otkrio kakav je njen otac bio, kako bi mogla bolje da upozna sebe. Informacije do kojih je došla, uključujući Dragomirove fotografije i privatne video snimke, Julija je predstavila Sandri u video-snimku.
“Dragomir rođen u Mrkovici, od milja zvan Dragoslav, ’60. godina došao je u Beograd, gde je radio kao zidar, a potom je radio i u Iraku, Iranu, Kuvajtu, i Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj. Bio je veseljak sa dobrim smislom za humor. Voleo je da bude okružen društvom i životinjama. Dijagnostikovana mu 2000. plućna embolija i dugogodišnja borba protiv bolesti okončana je 2. decembra 2011. godine u Beogradu”, navodi se u video-snimku.
Tragom informacija koje je dobila u Gradskoj upravi, Jasmin je nastavila svoju potragu u Srbiji i budući da je Draganovo rodno selo spalo na samo jednog stanovnika, preko Draganove stare poznanice uspela je da sazna da ima sina po imenu Milan, koji živi u Beogradu.
Srećan sam, ali se osećam čudno, uopšte nisam znao to dosad. Prosto ne mogu da verujem da je to tako, ali drago mi je da imam sestru. Radujem se, drago mi je. Jedva čekam da je upoznam, da vidimo sličnosti – u neverici je pričao Milan i sa Jasmin podelio uspomene na oca.
Nakon nekoliko dana, usledio je i emotivan susret brata i sestre koji do ove godine nisu ni znali za postojanje onog drugog.
