Suprug jedne Beograđanke je ove prošle jeseni iznenada preminuo od infarkta, a nakon toga usledio je šok u familiji. Ljubavnica je saznala za njegovu smrt i otkrila da sa njim ima dete koje je on zakonski priznao. Supruga je dva meseca posle njegove smrti podnela Fondu PIO zahtev za porodičnu penziju na osnovu dvoje maloletne dece. Rešenje još nije dobila, ali je u međuvremenu čula da ljubavnica već prima tu penziju za svoje dete.
U Fondu PIO objašnjavaju da supruga koja je bila u braku i nije za života svog partnera znala da on ima i vanbračnu ženu ne može da joj ospori pravo na penziju, ukoliko ona ispunjava uslove predviđene zakonom.
Pravo na porodičnu penziju pored supruge ima i vanbračna partnerka ukoliko je zajednica trajala najmanje tri godine ili ako sa pokojnim ima zajedničko dete. Postojanje vanbračne zajednice se utvrđuje u vanparničnom postupku koji se pokreće na zahtev vanbračnog partnera i uz zahtev za penziju se podnosi pravosnažna sudska odluka kojom je utvrđeno postojanje ove zajednice – kažu u Fondu.
Ovo pravo mogu da ostvare članovi porodice umrlog koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja, ispunio je uslove ili je već korisnik penzije.
Ko sve može da nasledi penziju.
Članovima porodice po zakonu se smatraju supružnik i vanbračni partner u skladu sa propisima kojima se uređuju porodični odnosi, odnosno deca (rođena u braku ili van braka ili usvojena, pastorčad koju je izdržavao, unučad, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno ona koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je on izdržavao), kao i roditelji (otac i majka, očuh i maćeha i usvojioci) koje je takođe izdržavao.
Advokat Vladan Jevtić kaže da ni dete iz vanbračnog, niti deca iz bračnog života ne mogu dobiti porodičnu penziju pre ostavinske rasprave, niti Fond PIO može bilo kome od naslednika dodeliti porodičnu penziju pre pravosnažnog ostavinskog rešenja.
Dete iz vanbračnog odnosa preko svog zakonitog zastupnika majke moglo je teoretski da započne i završi ostavinski postupak na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih deteta i umrlice oca, a da ne prijavi celokupnu imovinu i sve naslednike – objašnjava Jevtić za Novosti i dodaje.
Međutim, u naslednom pravu važi strogo pravilo da svu kasnije pronađenu imovinu ili nasledno pravo poput penzije, zakonski naslednici mogu da zahtevaju naknadno u bilo kom trenutku. To znači da oni koji nisu učestvovali u ostavinskom postupku iz bilo kojih razloga mogu da traže dopunu i pravičnu raspodelu imovine i prava – kaže on.
Prema njegovim rečima, udovica ima pravo na porodičnu penziju sa navršene 53. godine života, ili ako je do smrti korisnika odnosno osiguranika, ili u roku od jedne godine od dana smrti postala potpuno nesposobna za rad. Ona takođe ima pravo i ukoliko iz vanbračne zajednice ima decu koja imaju pravo na porodičnu penziju, a udovica obavlja roditeljsku dužnost. U konkretnom slučaju zakonski naslednici kojima su uskraćena prava mogu preko suda i javnog beležnika zahtevati dopunska ostavinska rešenja ukoliko već postoji izdato osnovno.
Ukoliko ga nema, Fond PIO nema pravo da isplaćuje porodičnu penziju po svojoj proceni naslednika, odnosno bez ostavinskog rešenja ne može da je dodeli nijednom od nespornih zakonskih naslednika – tvrdi advokat Jevtić
Jevtić navodi da je proteklih godina imao više ovakvih slučajeva, ali da se ni u jednom nije desilo da supruga i deca ne znaju za vanbračno dete. On kaže da se sada relativno brzo razreše ovakve stvari oko naslednika i naslednih prava.
Podela penzije.
Advokat objašnjava da pravo na porodičnu penziju po smrti roditelja imaju deca do 18 godina starosti ili do kraja akademskih studija, a maksimum do 26. godine.
Penzija se deli tako da svakom detetu pripadne jednak deo. U ovakvom slučaju naslednik penzije može da bude i supruga, ali samo ako je nezaposlena, jer je i ona zakonski naslednik iza ostavioca, koji je preminuo – navodi Jevtić.
Dodaje i da se iznos porodične penzije određuje u procentu od penzije koja je pripadala preminulom korisniku u momentu smrti i za četiri i više članova porodice ona iznosi 100 odsto, s tim što se taj iznos deli na jednake delove prema broju članova porodice.
