Za nešto više od mesec dana porodica Rokvić obeležiće prvu godišnjicu pevačeve smrti, a udovica Marinka Rokvića kao i sinovi, teško se mire sa činjenicom da njihovog najmilijeg više nema.
Sin Nikola svakog dana pomisli koliko bi se otac radovao unuki koja će uskoro doći na svet, Marku zasuze oči što deda nije ispratio Despota u školu u septembru, ali najteže je Slavici koja kad svi odu na svoju stranu ostane sama.
Ona je hrabra i ponosna žena, ali nju najbolje pročita sin Marko. On oseti kad majka kreće da tone u tugu i uvek priskoči da je izvuče. Trudi se da je nasmeje, da je zagrljajem uteši i smiri – ispričao je za “Svet” izvor blizak Rokvićima.
Udovica Marinka Rokvića posle njegove smrti vratila se pisanju u kojem je pronašla neki vid utehe, a njeni blogovi imaju mnogo čitalaca.
Žene koje je zadesila ista situacija obožavaju njene tekstove pa joj neretko traže savete kako da prevaziđu bol i tugu, a Slavica je u jednom blogu napisala.
Pod teretom tuge i bola postoje samo dva izbora. Plivati ili tonuti… Sve je na nama. Čitavog života vodimo borbu sa sobom, a ova borba nas menja… Onda dopustiš novim radostima, u mom slučaju radosti moje dece i unučića, da oboje život u najlepše boje i tog trenutka se dešava apsurd,više se ne boriš protiv tuge, čak je zavoliš… Svi mi koji smo nekog izgubili dopustimo novim životnim radostima bez griže savesti da prostruje dušom, da dotaknu skrivenu tugu. Izoštrimo čula i osetimo ih da su tu sa nama, da nigde od nas nisu otišli jer to što je nekad bilo nešto, ne može da postane ništa.
