Glumac Desimir Stanojević preminuo je 10. marta 2020. u 69. godini u svom stanu u Beogradu, posle duže bolesti.
Njegova porodica ističe da se hrabro borio za život do samog kraja. Nikada se nije predavao, već je hrabro prihvatao svoju bolest i nosio se sa njom.
“Nisi hteo da umreš do poslednjeg trenutka i ovo za tebe nije odlazak. Sve što smo planirali moramo drugačije da izvedemo. Ako nešto mogu da kažem, jeste da bi volela da me ljudi jednog dana vole onakvu kakva jesam sa svim svojim vrlinama i manama, baš kao što si ti to pokazivao. Mi te volimo baš zbog tih nijansi koje si pokazivao. Hvala ti na tome, nadam se da ću i ja to uspeti za svoj životni vek da iznesem”, rekla je njegova kćerka Nina.
Za mnoge generacije ostaće upamćen kao Vukašin Golubović iz serije “Srećni ljudi”.
Desimir Stanojević je rođen 7. oktobra 1950. godine u Nišu. Igrao je u Narodnom pozorištu u Nišu od 1970. do 1990. godine a od 1991. u Pozorištu na Terazijama u Beogradu. Osnivač je Omladinskog pozorišta „Treća polovina“ u Nišu.
Zaslužan je za izvođenje prvog mjuzikla u istoriji Niškog pozorišta, „Violinista na krovu“. Takođe je zaslužan za postavljanje mjuzikla “Cigani lete u nebo” u Niškom “Narodnom pozorištu”, u njegovoj režiji.
Desimir je više od dve decenije proveo u Pozorištu na Terazijama, a neke od najzahtevnijih uloga su mu bile one u mjuziklima “Grk Zorba” i “Cigani lete u nebo”.
Desimir ima dve ćerke: Ninu i Sonju. Nina je završila Muzičku akademiju u Novom Sadu i radi u Simfonijsom orkestru RTS-a, dok se Sonja odlučila za veterinu.
Desimir u jednom intervjuu ranije otkrio na šta je posebno ponosan kada su njegove ćerke u pitanju.
“Što pred sobom vidim zrele, pametne i vredne ljude. Nina je završila Muzičku akademiju, odsek oboa i sa 35 godina ima već više od 10 godina radnog iskustva i veoma je uspešna u svom poslu. Deset godina je u braku, ima sina Jevrema, koji je završio prvi razred, i četvorogodišnju ćerku Nataliju. Sanja se na četvrtoj godini veterine odlučila za udaju. Fakultet je i dalje tamo gde jeste, ali ga ona ne obilazi. Ima četvorogodišnjeg Branka i Kalinu.”
Kako ste reagovali kada su vas ćerke upoznale sa momcima?
“Imao sam sreću da je moj prvi zet, Ninin muž, Zoran Ćosić moj kolega glumac. Od prvog dana imali smo o čemu da pričamo, a da ja ne budem strogi otac, a on uplašeni zet. Moje iskustvo sa tastom, koji je bio strog i poslovan, a ja mlad i zelen učinio je da budem drugačiji. Moj tast je i dva dana pred svadbu tražio da Nada dođe kući u devet uveče. Prvih dvadeset pet godina našeg braka proteklo je kao ozbiljan tast i neozbiljan zet. Sada, posle 36 godina braka, došli smo do dobrih familijarnih odnosa. Između Nine i Zorana je čak u jednom trenutku i došlo do prekida zabavljanja. U to vreme nam je bila slava pa sam Ćoleta, kao svog kolegu, pozvao na slavu. Nina za to nije znala. Nije prošlo ni pet dana, a oni su se pomirili, a za dva meseca već su počeli da žive zajedno.”
“Sanja je izabrala Marka Kanačkog čija su interesovanja i privatno i poslovno vezana za tehniku, računare i ostale uređaje koji meni nisu bliski. Dobio sam odgovornu osobu koja može da mi, bez mnogo ubeđivanja da to mogu sam da naučim, sredi računar, mobilni”, rekao je Stanojević ranije u jednom intervjuu.
Nažalost, Sanja i Marko su se u međuvremenu razveli i već četiri i po godine nisu zajedno.
