Muamer Zukorlić, bivši sandžački muftija, preminuo je iznenada 6. novembra prošle godine, u 51. godini. U tom trenutku bio je potpredsednik Skupštine Srbije.
Obdukcija tela Zukorlića, uz prisustvo domaćih i stručnjaka iz Bosne i Hercegovine i Nemačke, urađena je 6. maja, na Odeljenju patologije i sudske medicine novopazarske Opšte bolnice, nakon što je ono ranije tog dana eskhumirano iz groblja u njegovom rodnom selu Orlje, kod Tutina.
Ekshumaciju i obdukciju tela naredio je Viši sud u Novom Pazaru, na predlog Višeg tužilaštva koje postupa po krivičnoj prijavi koju je Zukorlićev sin Usame predao Republičkom javnom tužilaštvu, zbog sumnje da njegov otac nije preminuo prirodnom smrću.
Nakon ekshumacije i obdukcije, njegovo telo ukopano je u dvorištu Altun-alem džamije u novopazarskoj Staroj čaršiji.
Obdukcija bivšeg lidera Stranke pravde i pomirenja Mumaera Zukorlića pokazala da je on umro prirodnom smrću, kao i da u njegovom telu nije bilo povišenih vrednosti toksičnih materija.
Iako su rezultati obdukcije zvanično objavljeni u slučaju, privatni detektiv Braca Zdravković izneo je svoje tvrdnje u vezi sa ovom tragedijom na političkoj sceni Srbije.
Muftija je bio čovek i ne samo čovek on je bio ljudina, njega su voleli muškarci, a žene obožavale u celoj zemlji Srbiji i vest o njegovoj iznenadnoj smrti 6. novembra potresao je celu političku i kulturnu javnost Srbije. Svi smo bili u šoku, vest je bila za početak kratka i jednostavna. Preminuo je muftija na radnom mestu u vreme pauze, dok je ispijao čaj. U međuvremenu su se čule razne glasine da je koristio suplemente, afrodizijake, naravno posle nedelju dana je održana komemoracija povodom njegove smrti i tu su bili svi sa političkog vrha kao i njegova prva supruga sa sinom, upravo kako je on zaslužio. Sahranjen je u svom rodnom selu Orlje u prisustvu kompletnog državnog vrha, rekao je Braca Zdravković i dodao:
Posle njegove dženaze, svi su govorili da je on bio sama božija duša, čak je primećeno da njegov mačak ne ide sa njegovog mezara, mesecima čekajući da on ustane i tu su dolazili ukućani da hrane mačka. On nije hteo da napusti svog gospodara, jer znate mačke osećaju da nešto nije u redu, on je osećao kao da se njegov gospodar ispod zemlje muči i on je pokušavao da tu muku uzme na sebe i olakša svom gospodaru.
Došao je 10. april još uvek nismo zaboravili bol i šok za Muftijom, a onda je kao grom iz vedra neba odjeknulo da on nije umro od srčanog udara već da je trovan.
Naime, predsednik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić rekao je na hitno sazvanoj konferenciji za medije da su iz dve nezavisne laboratorije dobili nalaze koji ukazuju da je njegov otac, muftija Muamer Zukorlić, otrovan.
- Iz dve nezavisne labaratorije dobili smo nalaze koji ukazuju da je Muamer Zukorlić otrovan. Jedna je pokazala da se radi o teškim metalima, a druga da se radi o hrani. Zahtevamo istragu, da se detaljno otkrije uzrok smrti našeg oca i lidera – rekao je Usame Zukorlić.
“Muamerova druga žena Elma ništa nije znala o ovoj toksikološkoj analizi, ovo je saznala iz štampe, nije mogla da veruje da nije obaveštena i smatrala je da je njen pastorak tako povredio i bila je u prividnom strahu da se njoj ne namešta afera. Odmah je otišla u javno tužilaštvo i tražila eshumaciju i obdukciju muža. Muftijina žena je ispravno postupila što je odmah tražila da Tužilaštvo pokrene istragu i krivični postupak protiv činioca”, objašnjava detektiv.
“Njegov najstariji sin je rekao tada da porodica nije bila psihičlki spremna da se uradi eshumacija tako brzo. Ja verujem organima države Srbije i nemam ništa protiv da se uključe i organi drugih država i vidim da je i njegov sin tražio da se drugi uključe, na kraju krajeva i muftija je bio državljanin Bosne. Istraga je trebalo da se sprovede do tančina sve bez obzira na osećanja porodice, jer kako je Muftija jednom rekao majici: “Vi ste mene uvakufili”! To znači da on ne pripada samo porodici već narodu kao sveopšte dobro”, objašnjava on i zaključuje:
“Mene je sve ovo jako potreslo i nećemo dozvoliti da muftija kao veliki čovek postane varnica u kući čiiji su zidovi sazdani od presovanog baruta kakva god da je kuća od baruta ili granita to je i moja kuća, svi treba da se zapitamo šta je to bila muftijina želja, a to je pravda i poverenje. Imam neki predosećaj da se partija kojoj sam ja bio naklonjen, nekako okrenula u drugom smeru i da više ne plovi morem pravde i pomirenja već ulazi polako u neke talasaste vode, ako oluja uhvati ovaj broj neće tonuti samo on. Sandžak nije slepo crevo Srbije, već žila kucavica Balkana, ova priča ne sme da ostane nedorečena i čudna priča”, zaključio je tada Braca Zdravković.
