Sezona berbe pečuraka i dalje traje, a mnogi su od skupljanja gljiva ovog leta lepo zaradili. Ipak, da se najkrupniji komad pronalazi onda kad se najmanje nadate dokazuje primer iz novovaroškog sela Božetići, kada je u dvorištu Ćirovića ubrana džinovska gljiva puhara, sasvim slučajno ugledana prilikom košenja trave.
– Rođak koji je kosio prvo je mislio da je osinjak i pozvao me da pogledam. Meni se u prvi mah učinilo da je u pitanju bundeva, ali kad smo je malo bolje zagledali shvatio sam da je ogromna pečurka. U pitanju je gljiva puhara kojih ovde ima dosta, ali su mahom veličine pesnice, ovako ogromnu nikad u životu nisam video. Ima oko pola metra u prečniku, a obim joj je preko 120 centimetara – rekao je za RINU Dragoljub Ćirović.
Iako velikih dimenzija, gljiva puhara izuzetno je laka. Jestiva je samo dok je mlada i bela, posle toga nije za upotrebu. Kad sazri njena unutrašnjost je ispunjena belim prahom, koji se od davnina u narodu upotrebljava kao lek za mnoge bolesti.
– Najviše se koristi da bi se zaustavilo krvarenje. Malo praha se stavi na ranu i ona vrlo brzo zarasta. Međutim ova moja je ubrana pre nego se prirodno osuišila, tako da je ne bih koristio u te svrhe. Neću je baciti, neka ostane u mom domaćinstvu kao jedan suvenir iz naše lepe i nepredvidive prirode – kaže ovaj domaćin iz Božetića.
Mlade gljive puhare su izrazito bele, dok stariji primerci mogu da poprime žućkastu boju. Proces sazrevanja traje veoma kratko, pa je prava sreća ukoliko je neko pronađe, a Đirovići su očigledno jedni od retkih.
