Pre nekoliko godina tragično preminula pevačica Dona Ares na društvenim mrežama objavila je status koji je zapravo otkrivao njeno pravo stanje, nakon jedne od silnih terapija na kojima je bila.
” Još uvek sam dobro!!! Podnošljivo je, iako već osećam i vidim, uostalom, kako polako bledim”, napisala je tom prilikom Dona.
Međutim nikada nije odustajala čak i u najtežim situacijama, bila je u kontaktu sa svojim mnogobrojnim fanovima. Pet dana pre smrti postavila je još jednu fotografiju na svoj Instagram.
Postavila je sliku pre opake bolesti, na kojoj je izgledala najbolje i napisala “Voli vas vaša Dona Ares”
Njena borba praćena je od samog početka, svi su mislili da će se izvući, da će preživeti tu opaku bolest, ali nažalost to se nije desilo.
U jednom gostovanju u jednoj emisiji, Dona je otkrila zbog čega misli da je dobila rak!
- Znam da će me napasti svi, ali ja mislilm da je mene lično otrovalo mleko, rekla je pevačica.
Dona Ares jednom prilikom javno, na svom blogu, pisala o Dinu Merlinu, te tada otkrila priču koju skoro niko nije znao!
– Posetio me je i naš veliki čarobnjak, Dino Merlin i to još na snežnoj Bjelašnici. Negde između šeste i sedme hemoterapije, čini mi se. I to baš u društvu mog školskog Ade i naše pevačice Maje Sar. Bila je tu i supruga našeg čarobnjaka i njegov menadžer.
– Sedeli smo kraj kamina i Dino mi je ispričao dve priče, o dva bolesnika od raka, jedan je ležao i izgubio, a drugi je bio aktivan i preživeo. A ja nisam stigla da mu ispričam svoju priču i da mu nabrojim sve svoje aktivnosti, jer sva sam ta psihostanja već apsolvirala. I Dino je nekada bio moj anđeo čuvar, jer postoji detalj u mom životu koji u javnosti gotovo niko nije znao. Dino mi je učinio životnu uslugu i beskrajno sam mu zahvalna na tome.
– Pre tačno dvadeset godina mi je pomogao da odem iz BiH u vreme završetka granatiranja. Negde pred zvanični kraj rata je održao koncert u Bihaću i nije odoleo mojoj želji da napusti BiH i krene konačno svojim stazama. Rat je tad već gotovo stao. Posetili smo tadašnjeg gradonačelnika Adnana Alagića zajedno. Budući da su me moji sugrađani voleli jednako i tada, Dino je želeo da se osigura i da do znanja gradu da me nije on “odveo” ni “ukrao” nego mi samo čini uslugu.
“Došao sam da vam kažem da Vaša mezimica grada želi da napusti državu. Ne bih voleo da me sutra optužujete zbog toga”, rekao je Dino.
Gradonačelnik se samo nasmejao, jer je znao za moju želju, a ona je bila da čim stane rat počnem graditi karijeru ozbiljnog estradnog umetnika. Poklonio nam je mala izdanja prevoda Kurana i rekao “Sretan put”. A ja sam se uskoro nakon rastanka sa svojima i ratnog mraka divila svetlima Zagreba koji je u tom trenutku sjajio samo za mene. U Zagrebu smo se i rastali, a tu počinje moje odrastanje”, podelila je Dona jednom prilikom sa svima svoju priču o Merlinu.
