Kao i svi veliki stvaraoci i umetnici, i Emir Kusturica je malo drugačije prirode i iskače iz šablona. Njegov komšiluk je otvoreno govorio o njemu.
Nama tu nije ništa čudno, i ja bih bežala od ljudi da sam toliko popularna. Mi svi imamo želju da popričamo sa njim kada ga sretnemo, ali je on jako štur. Nasmeje se i pozdravi nas- istakla je komšinica Slavica i dodala.
Daleko od toga da izgleda mračno, ali jeste čudan, živi u svom svetu i na ovaj naš sigurno ne gledamo istim očima. Retko ga viđamo ovde u Beogradu, dolazi očito samo kada mora da obavi neke poslovne obaveze.
Iako nemaju šta puno da prepričaju o Kusturici, retko ko je odbio da kaže neku lepu reč o njemu.
Nikada nisam čuo da je prema nekome bio neprijatan, što bi verovatno mnogi pomislili za takvu veličinu, da se ne javlja komšijama i slično. Kusturica nije jedna od tih zvezda. Iskreno, nemam ništa naročito da podelim sa vama jer je jako povučen čovek i malo toga znamo o njegovoj privatnosti, gotovo ništa – započeo je jedan komšija, te je istakao da su zajedno komentarisali jednu stvar.
Većina nas se sretne na putu do pijace, u prodavnici ili u šetnji, njega nismo nikada videli da pazari nešto sam. U retkim prilikama se pozdravimo i to je sve.
Na Mećavniku je pak situacija drugačija, ne samo da ga viđaju dok šeta okolinom ili posmatra radnike na polju već je tu i da pomogne. Nikada mu nisu zaboravili što je zajedno sa vatrogascima gasio požare.
Tada je pokazao svu lepotu svoje duše, koju ne dozvoljava da se vidi. I svoja vozila je dao da se požar gasi, bio je u prvim redovima sa vojim radnicima. Mnogi su se meštani pridružili kada su čuli da se on aktivirao, kaže jedan od starijih meštana.
Voli on i zimi da provoza džip po okolnim putićima. U njegovom pogledu se vidi da u svemu traži inspiraciju, da li u razgovoru sa seljacima ili gostima koji dođu u njegov smeštaj. Često mu u posetu dođu mlađi glumci, Vuka Kostića viđamo često ali i Bikovića. Tokom leta zna da ode i do Trebinja, tamo isto ima kuću ali je mnogo više ovde u Drvengradu.
