Nova strategija odbrane odredila je nove prioritete američkih obaveštajnih službi: Rusiju, Kinu, Severnu Koreju i Iran. Jedino se Rusija ovde može smatrati starim obaveštajnim frontom, dok ostali zahtevaju stvaranje nove agenture, a to je obiman i osetljiv posao koji odvlači snage i sredstva u nove regione. Pored toga, neke nove okolnosti primorale su Amerikance da se, bar privremeno, ozbiljno pozabave svojim saveznicima – Saudijskom Arabijom i Turskom.
PROMENA NASTUPA
Nije baš uobičajeno da tajne službe izlaze u javnost sa saopštenjima, a kada to čine, pozadina je redovno politička. Najnovije saopštenje CIA, kako imaju informacije da je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman naredio ubistvo novinara Džamala Kašogija, može da znači samo dve stvari – da se ekipa iz Lenglija ponovo okrenula protiv Trampa ili baš suprotno, da u teškoj situaciji u kojoj se našao u vezi sa Saudijskom Arabijom želi da mu pomogne. Kako da mu pomogne napadom na princa, može se činiti apsurdnim, ali nije, jer kombinacija ima mnogo. Na primer, CIA najpre napadne princa i time stekne poverenje javnosti, a onda dođe do „proverenih podataka“ da princ ipak nije naručio ubistvo.
Za nas su te igre i kombinacije važne samo zbog toga što odvlače pažnju s našeg regiona. Pojačane aktivnosti na drugim mestima trebalo bi da ograniče njihove mogućnosti da se ozbiljnije bave Balkanom. Čini se da sada traže način da reše taj problem tako da uglavnom zadrže rukovodeću ulogu u balkanskim obaveštajnim operacijama, a da sve više uposle i koordiniraju druge NATO službe. Dešavanja u vezi s prijemom Kosova u Interpol sugerišu upravo tako prekomponovan nastup.
(PARA)VOJSKA KOSOVA
Istovremeno, „vojska“ Kosova formira se isključivo kao pretnja i vojna sila koja ugrožava elementarne interese Srba i Srbije. Time se stvara dodatna nesigurnost koja podstiče dalje iseljavanje Srba. Već i izjave da će Srbi biti prisilno mobilisani i kažnjavani ako se ne odazovu u tu (para)vojsku mnoge Srbe je podstakla na razmišljanje o odlasku. Tako podrška vodećih zemalja NATO formiranju paravojske na Kosovu više govori o njihovim pravim namerama nego svi politički i diplomatski potezi zajedno.
Nije ovde samo cilj da se uspostavi potpuna vojna kontrola severa Kosova od strane pouzdanih pristalica NATO-a nego su u pitanju daleko veće ofanzivne ambicije – da se preko opremanja, naoružavanja i stalnog povećanja vatrene moći „vojske“ Kosova povećava pritisak na Srbiju.
Tvrdnje sa Zapada da će „vojska“ Kosova doprineti bezbednosti svih građana, pa i Srba, cinične su i providne. Sve dok se forsira formiranje albanske paravojske i dok izostaju pritisci na kosovsko rukovodstvo, verbalna podrška dogovoru sa Zapada je lažna. Pravi cilj je podizanje tenzija na Kosmetu i prenošenje nestabilnosti u centralnu Srbiju preko albanske agenture koja je veoma aktivna u područjima s većinskim albanskim življem.
Sve donedavno figurirala je namera da se sever Kosova zauzme iznenadnom oružanom akcijom „vojske“ Kosova koja je i pre zvaničnog osnivanja tajno uvežbana i opremljena za pešadijske prepade.
Čini se da je nedavna savršeno izvedena vojna vežba „Vek pobednika“, koja je verno dočarala respektivne sposobnosti Vojske Srbije, promenila način razmišljanja zapadnih stratega, pa i kosovskog rukovodstva.
Sada je potpuno jasno da nekakva kosovska paravojska, bez obzira kako je Zapad opremi i naoruža, nije dorasla mogućnostima srpske vojske i ne može vojnom operacijom ostvariti postavljene ciljeve kako je to prvobitno zamišljeno. Jer, više nego uverljivo, demonstrirana je ne samo mogućnost vojske nego i odlučnost srpskog državnog i vojnog vrha.
ZAGONETNA PORUKA NIKA DUČIĆA
Postalo je jasno da se nešto mora menjati u obaveštajnoj strategiji i taktici vodećih obaveštajnih službi NATO-a i da je veće angažovanje alijanse i „međunarodne zajednice“ neophodno.
Nešto u tom smislu nam najavljuje kratka i zagonetna izjava našeg sunarodnika, pukovnika američke vojske Nika Dučića, sada već bivšeg komandanta američke vojne baze Bondstil. On ne očekuje formiranje „vojske“ Kosova na albanski „Dan zastave“ (28. novembar), nego da će se to verovatno dogoditi kasnije, kako kaže, „u koordinaciji sa KFOR-om, da oni to isplaniraju na odgovarajući način“. Tako nam Nik Dučić „ispod žita“ najavljuje nove prljave igre i zloupotrebu međunarodnih institucija i misija, pre svega KFOR-a, iako to nije otvoreno rekao. Njegovu telegramski kratku poruku treba „dešifrovati“ i ozbiljno shvatiti.
Eventualno odustajanje od vojnog rešenja za sever Kosova neće stvoriti pogodniju situaciju za Srbiju. Odluka šta činiti ako dođe do oružane agresije na sever Kosova, bez obzira koliko neprijatna, bila bi lakša, jer je unapred najavljena kao opšte upozorenje od strane predsednika i vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića, i kosovskom rukovodstvu i „međunarodnoj zajednici“.
Ako se planira perfidna operacija zapadnih obaveštajnih službi, uz zloupotrebu UNMIK-a, OEBS-a i KFOR-a, odluke će biti daleko teže jer nose rizik direktne oružane konfrontacije sa NATO-om.
ZLOUPOTREBA INSTITUCIJA
I dosad su međunarodne institucije a pogotovo misije pod okriljem UN zloupotrebljavane od vodećih država Zapada. Dovoljno je detaljno proučiti kakve su drastične zloupotrebe iskombinovale američka, britanska i nemačka obaveštajna služba, kako bi se prevarili i što lakše etnički počistili Srbi iz Hrvatske. Jer, naravno, nisu Srbe iz Hrvatske prevarili Hrvati, tu poverenje nije ni postojalo, nego su Srbi poverovali u lažna obećanja i garancije međunarodnih institucija. Srbi su predali oružje u zamenu za garancije koje su kasnije potpuno izigrane.
Ono što se danas dešava sa institucijama i misijama UN i EU prevazilazi i najcrnja očekivanja. I ranije su one bile prošarane dobro pripremljenim agentima, ali sve više postaje problem što su sada pod potpunom kontrolom moćnih obaveštajnih službi NATO-a, i što se šefovi službi ponašaju kao da su međunarodne institucije i misije njihove agenture.
Prisustvo moćnih zapadnih obaveštajnih službi „legalizovano“ je na osnovu činjenice da UN nemaju svoju obaveštajnu službu a obaveštajni podaci su neophodni za uspešnu realizaciju misija. Kod obaveštajnih podataka je problem što niko ne želi da ih ustupi laicima, jer ih uspešno može koristiti samo obaveštajni stručnjak ili neko školovan i pripremljen u tom smislu. To je bila odskočna daska za zloupotrebu jer je bilo lako dokazati da profesionalni obaveštajci i bezbednosni stručnjaci moraju biti svakodnevno prisutni.
Ako se sve to zna, onda ne čudi pristrasnost i pasivnost KFOR-a i drugih misija na Kosmetu. Ne čudi njihovo ćutanje i prikrivanje podataka o krivičnim delima nad Srbima jer su i oni tajno u funkciji ostvarenja NATO ciljeva koji se u konkretnom slučaju ostvaruju preko albanskog korpusa. Ukoliko pogledamo čije su vojne formacije u uniformama KFOR-a prisutne na Kosovu, sve postaje jasno: operativna grupa sever, Francuzi; istok, SAD; jug, Nemačka; zapad, Italija i centar, Velika Britanija.
Nema tu nikoga ko je u konkretnoj situaciji naklonjen Srbima ili bar neutralan kako bi trebalo da bude, nego su svi u funkciji NATO interesa i pod potpunom kontrolom obaveštajnih službi NATO-a. Teška pozicija Srbije najbolje se vidi po tome što je prinuđena da, bez obzira na neprijatne činjenice, insistira na nastavku međunarodnih misija na Kosovu, jer su one kakva-takva zaštita Srbima na Kosmetu u delu koji kontrolišu Albanci. Jer sve je bolje od toga da budu prepušteni isključivo albanskoj volji i „zaštiti“.
KOSOVO I INTERPOL
Ovih dana, zbog žurbe koja je onemogućila osnovne mere tajnosti, postaje evidentno da operaciju prijema Kosova u Interpol sprovode najvećim delom obaveštajne službe država čije su jedinice u sastavu KFOR-a. Rukovode američke obaveštajne službe, ali i drugi ne zaostaju i uloge su podeljene. Dok NATO službe sprovode ucene i pretnje u vezi s glasanjem na zasedanju Generalne skupštine Interpola u Dubaiju, kosovsko rukovodstvo koristi stari i dobro proveren sistem podmićivanja novcem i skupim poklonima. Prljavi novac do koga je kriminalom došla albanska mafija, u visini oko 15 miliona dolara, koristi se za kupovinu glasova u jednoj od vodećih i najvažnijih svetskih institucija.
Niko na Zapadu ne preza od toga da se odluke u najvišoj međunarodnoj instituciji za borbu protiv kriminala donose na nezakonit i kriminalan način, ako su u skladu sa NATO interesima. Nikome ne smeta što su neki delegati potplaćeni i što se nešto slično dogodilo s poslanicima u Sobranju prilikom glasanja o imenu i ulasku Makedonije u NATO. Kako, nakon tako očitih obaveštajnih operacija, zasnovanih na čistom kriminalu, očekivati da će događaji u vezi s formiranjem i ulogom „vojske“ Kosova biti drugačiji i manje perfidni i prljavi?
ZADATAK ZA SRPSKE TAJNE SLUŽBE
Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost i izjava ministra policije Nebojše Stefanovića da su službe bezbednosti dobile konkretne zadatke kako bi se sprečio novi egzodus Srba sa Kosova, ukazuje na to da se i naša strategija menja. Državni vrh Srbije je na vreme procenio da bi agresivne oružane namere prema severu Kosova mogle zameniti perfidne tajne operacije obaveštajnih službi, sa istim krajnjim ciljem. Tako sada vojnu pripravnost, koja je stvarno na visokom nivou, treba da prati pojačana obaveštajna i bezbednosna aktivnost.
Sada je sva umetnost u tome da se tajni planovi na vreme prepoznaju i raskrinkaju i da se umanji njihov negativni psihološki udar na srpsko stanovništvo na Kosmetu. Zatim, ako „međunarodna zajednica“ i pored svih upozorenja ne želi i neće da stopira nezakonite aktivnosti rukovodstva u Prištini, Srbija će morati svojim merama da zaštiti srpsko stanovništvo, kao što je to više puta rečeno. To se posebno odnosi na Srbe na severu Kosova koji su trn u oku albanskom rukovodstvu, ali i nekim moćnicima na Zapadu.
Zadatak koji su dobile srpske tajne službe u novim okolnostima nije lak, ali umesto njih to niko drugi ne može da uradi. Raste poverenje u njihove mogućnosti, jer ako su uspeli da dođu do detaljnih podataka o prljavim igrama u vezi s prijemom Kosova u Interpol, onda mogu da raskrinkaju i mnoge druge stvari. Lepo je čuti da se naša obaveštajna služba oporavlja i da može dokučiti šta nas ugrožava s protivničke strane i šta se dešava u drugim delovima sveta gde se odlučuje o našoj sudbini.
Rezultati rada naših obaveštajno-bezbednosnih agencija biće neprocenjiv značajni jer će odluke našeg državnog i vojnog vrha biti zasnovane na njihovim informacijama. Te odluke mogle bi biti veoma teške ako se „vojska“ Kosova formira u koordinaciji i dogovoru sa KFOR-om jer bi moglo doći do situacije da prvi pozvan da spreči paravojno organizovanje zapravo pomaže da se ono ostvari u praksi. Postoje uveravanja od strane novog komandanta KFOR-a da se to neće dogoditi, ali su ta obećanja u potpunoj koliziji sa onim što se dešava na Kosmetu.
NAJAVE RAMUŠA HARADINAJA
Zloslutne izjave Ramuša Haradinaja povećavaju napetost na Kosmetu. On kaže da će „vojska“ Kosova imati tri puka od kojih će jedan puk biti raspoređen na severu Kosova. Otvoreno tvrdi da će „vojska“ Kosova biti u sastavu KFOR-a i da će tako ući i rasporediti se i na severu. Naravno da se Haradinaju ništa ne može verovati, ali njegove tvrdnje niko od zvaničnika iz međunarodnih misija ne demantuje.
Iako zasad samo albanski lideri na Kosovu spekulišu takvim mogućnostima, ne treba ih olako odbaciti, nego shvatiti kao upozorenje da bi novim obaveštajnim igrama međunarodne institucije ponovo mogle biti zloupotrebljene protiv srpskog naroda i srpskih interesa, kako bi se ostvario cilj koji se ne može ostvariti vojnom silom.
Raspoređivanje albanske paravojske u KFOR je pravno nemoguće, ali ko se više na Zapadu obazire na međunarodno pravo. Druga, ništa manje opasna mogućnost jeste da na sever uđu kao albanska paravojska pod maskom i zaštitom KFOR-a. Ne treba ni za trenutak smetnuti s uma da su jedinice KFOR-a međunarodne mirovne snage, ali pod vođstvom NATO-a i da se u tome kriju mogućnosti za zloupotrebu. To bi bila veoma teška i komplikovana situacija za donošenje odluka jer bi proizvela mnoge implikacije i opasnosti od direktnog sučeljavanja sa jedinicama KFOR-a, pa i s NATO-om. Sada je najvažnije da nas takav scenario ne iznenadi i da ga naše obaveštajno-bezbednosne službe i diplomatija na vreme razotkriju i spreče.
(pecat.co.rs)
