Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, izloženost bisfenolu-A je veoma raširena u celom svetu. Kako bismo što bolje brinuli o svom zdravlju, potrebno je da svakodnevno jedemo svežu hranu, a izbegavamo onu u konzervama jer mogu da sadrže vrlo štetnu hemikaliju.
Konzervirani paradajz
Unutrašnjost ambalaže većine konzerviranih namirnica sadrži bisfenol-A (BPA), hemikaliju koja se ponaša kao estrogen i koja remeti hormonsku aktivnost organizma. Istraživanja povezuju BPA sa srčanim oboljenjima, oštećenjima creva, neplodnošću i drugim reproduktivnim problemima.
Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, izloženost bisfenolu-A je veoma raširena u celom svetu. Iako sve konzervisane namirnice nisu zabrinjavajuće, konzervisani paradajz je posebno opasan, jer se zbog njegove visoke kiselosti BPA zadržava u njemu.
U Srbiji se godišnje namirnicama otruje oko 25.000 ljudi. Koliki je procenat otrovan baš hranom iz konzerve nije poznato, ali činjenica da se samo u jednoj nedelji dvoje ljudi borilo za život zbog lošeg izbora oboroka, govori sama za sebe.
U domaćinstvu je konzervisana hrana najčešći izvor botulizma, opasnog trovanja po život izazvano bakterijom Clostridium botulinum. Čak i samo udisanje gasa koji izlazi iz konzerve, a ima miris užeglog maslaca, ili male količine hrane na rukama može biti jako opasno, stoga je takve konzerve bolje ne koristiti.
Nutricionista Milka Raičević objašnjava da je konzervirana hrana po isteku roka trajanja opasnija od svih drugih vrsta namirnica.
(Espreso.rs/Žena)
