Nakon preležanog kovida 19 ostaju posledice koje se najčešće ogledaju u stvaranju fibroznog tkiva na mestu upale pluća, za Žena.rs piše prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš i direktor Klinike za anesteziju i reanimaciju u Nišu, a u nastavku teksta on objašnjava i kako se vraća funkcionalnost respiratornog trakta nakon preležanog kovida.
Potrebno je duže vreme da se postigne funkcionalnost tako oštećenog respiratornog trakta. Uzimanje aspirina ili medikamenata za sprečavanje zgrušavanja krvi je loša praksa i može biti vrlo nebezbedna, jer svi lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi ujedno potenciraju mogućnost za krvarenje.
Često ljudi uzimajući veće višestruko veće doze tih lekova koji mogu da izazovu komplikacije a ponekad čak i dovedu do smrtnog ishoda. Preventivna primena antikoagulativnih lekova može biti isključuvo uz savet lekara, kardiologa, hematologa ili vaskularnog hirurga i isključivo kod ljudi koji već imaju visok rizik za stvaranje ugrušaka u venama, otkidanja tromba i stvaranja embolusa u plućima.
Najefikasniji princip u lečenju Kovid 19 infekcije je sprečiti razvoj teških formi bolesti. To je vrlo često jako težak zadatak, naročito ako je prisutna naglašena genetska predispozicija. Primena protivepidemijskih mera i vakcinacija su najefikasniji i najjeftini načini da do težih formi bolesti ne dođe. Efikasno lečenje podrazumeva je da se lekovi primene u ranoj fazi bolesti radi sprečavanja pogoršanja bolesti. Kada virus već napravi štetu u organizmu, lekari u jedinicama intenzivne mere mogu da kontrolišu izazvanu štetu uz neretko iznuđenu primenu respiratora.
Pacijenti oboleli od najtežih formi bolesti se ne leči stavljanjem na mehaničku ventilaciju nego je to praktično iznuđeni čin, kako bi se kupilo vreme da drugim terapijkim postupcima sprečimo fatalni ishod. Mehanička ventilacija je procedura skopčana s mnogim rizicima, često primena visokih pritisaka insuflacije pluća neophodne da se rašire pluća može dovesti do barotraume, do pucanja parenhima pluća i stvaranja pneumotoraksa. Takođe višednevno intubirani pacijenti na respiratoru su podložniji različitim infekcijama u bolničkim uslovima a često su uzročnici multirezistentne bakterije prisutne u svim bolnicama sveta što dodatno komplikuje lečenje.
Uzimanje terapije na svoju ruku je svakako loš izbor i nažalost često takvo ponašanje doveli do fatalnog ishoda. Ljudi moraju znati da još uvek ne postoji specifičan lek koji može da ubije virus dok se on još nalazi u cirkulaciji. Da takvo sredstvo postoji, ne bismo se našli u ovakvoj situaciji.
Zato je ključno da ljudi slušaju stručnjake, odnosno ljude koji se razumeju u fiziologiju, patofiziologiju i farmakologiju i intenzivno lečenje. Ne treba slušati proizvoljne savete s interneta tzv doktora Gugla koji mogu da odvedu lečenje u neželjenom pravcu. Jedina ispravna odluka a ujedno najlakša je da se poseti lekar.
