Iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, kaže narodna izreka, pa u tom smislu ni Goran Vesić nije izuzetak. Istini za volju, za suprugu zamenika gradonačelnika Vanju Kostić ne može se baš reći da stoji iza muža, s obzirom da je i sama prilično uspešna u svojoj profesiji. Diplomirala je sa 22 godine, a sa 25 postala direktor brokerske kuće.
Osim što zaslužuje sve komplimente za lep i negovan izgled, gospođa Vesić izuzetno je cenjena u poslu kojim se bavi, što ima posebnu težinu ako se zna da joj je okruženje muško ili, bolje rečeno, fudbalsko.Poziv da radi u marketingu Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ doživela je kao ostvarenje sna. To je klub koji obožavam odmalena, a sport pratim otkako znam za sebe. Malo ljudi može reći da radi posao koji voli, a ja sam jedna od njih – ispričala je jednom prilikom.
Opsesija fudbalom, interesovanje za sve što rade najveći svetski klubovi, putovanja uz obavezan obilazak stadiona i navijačkih šopova, kao i odlasci na utakmice pomogli su joj da brže savlada nove izazove. Posle „Crvene zvezde“ i „Marakane“, sledeća stanica u njenoj karijeri bio je Fudbalski savez, gde je danas na poziciji direktora marketinga i PR-a.
Zahvaljujući funkciji koju obavlja dobila je priliku da sarađuje i sa idolom iz detinjstva.Rasla sam u porodici gde su nam uzori bili igrači „Zvezde“, a ne pevači i glumci. Nisam ni sanjala da ću ikada biti u prilici da radim sa Draganom Stojkovićem Piksijem. Za mene je to čast i velika obaveza. Od njega uvek možete mnogo da naučite, a njegov autoritet, harizma i iskustvo kao fudbalera, funkcionera i trenera primećuju se na prvi pogled.
Entuzijazam i energija bez granica usmerili su je i ka novim izazovima.Odlučila sam da pokrenem kampanju za ženski fudbal u Srbiji. Veoma sam srećna što sprovodim taj projekat jer radim nešto korisno i dobro. Nailazim na neuporedivo više razumevanja nego što sam očekivala ‒ kaže.
Njen životni moto je jednostavan.Svet je onakav kakav ga ti napraviš. Mislim da nije ni muški, ni ženski, već pripada svima. Uvek znam šta hoću, nikada ne odustanem od onoga što sam zacrtala, govorim ono što mislim. To mi nekada stvara probleme jer se lakše prihvataju osobe koje je moguće staviti u kalupe, koje ne izlaze iz svoje zone komfora i vode „politiku nerazumevanja“.
