More nisu samo pesak, peškiri, sunce i krema za sunčanje. Jedan srpski državljanin tražio je na da mu ljudi napišu svoje događaje sa letovanja i dobio na desetine komentara koji daju jasan odgovor zbog čega je baš Grčka omiljeno i nezamenljivo mesto za srpske turiste.Verovatno ne postoji bolji način za sakupljanje informacija od društvenih mreža. Ako ste rešili da prvi put letujete na nekoj destinaciji, samo treba da pogodite pravu grupu i saveti i iskustva počinju da se ređaju jedan za drugim. Jedan Nikola je u grupi “Uživo iz Grčke” pitao ljude da mu opišu svoje događaje iz Grčke i prepiska je suvo zlato.Izdvojili smo nekoliko komentara koji zaslužuju da se pročitaju nekoliko puta.
Krf, Ipsos 2001. Ulazim u radnju da kupim maslinovo ulje. Grkinja mi sa kase objašnjava da sačekam pet minuta da raščisti gužvu od mušterija. Prilazi mi i kaže da za Srbe nije cena kao za druge. Pitam je zašto, a ona mi odgovara ja znam za ,,hleb i so,, i počinje svoju porodičnu priču. Te strašne zime njena porodica je živela u selu Ipsos koji je iznad sadašnjeg Ipsosa u brdima i stenama i posmatrala iskrcavanje srske vojske, iako u prvi mah nisu znali šta se zapravo dešava. Sve je ličilo na ivaziju, jer je obala bila prepuna ljudi. Seljani su bili uplašeni prizorom koji je trajao danima. Jednog jutra njen deda je seljanima rekao da ide do obale da vidi šta se desava i da, ako se ne vrati, oni beže u Pantokratorske planine.
Spustio se i zatekao jezve prizore gladnih, izmčenih srskih vojnika među kojima je bilo dece. Vratio se u selo i ispričao šta je zatekao. Grci, Krfljani, seljaci i siromašni ušli su u svoje podrume i vadili ko šta ima od hrane, natovarili su magarce namirnicama i pitkom vodom i sve spustili na obalu Srbima. Tako je prošla stavična zima, u aprilu 1916. pred Usks. Srbi sa obale odlaze u selo Ipsos, kupuju jagnjad, jaja, brašno,maslinovo ulje i zovu seljane iz Ipsosa, sve do jednog kucajući im na vrata da im budu gosti na nedeljnom ručku. Naravno, završava moja Krfljanka, dočekali su ih sa hlebom i solju. Obe smo se zagrlile i plakale, kao da smo se pronašle nakon sto godina.
