Uzrok nesreće, koja je zasad odnela 4 života, ali se za čak 150 ljudi ne zna gde su (vode se kao “nestali”) zasad nije definisan, a spasioci nastavljaju da traže preživele i mtve ispod ruševina. Ali u američki medijima su se već pojavila podsećanja da su naučnici odavno izrazili zabrinutost za sudbinu gusto naseljenih oblasti na samoj obali okeana, koja se nalaze na krečnjačkom tlu, u svetlu nadolazećeg porasta nivoa mora i globalnog zagrevanja.Pojas u kojem se nalazi ova zgrada upravo je na takvoj podlozi, i sada svi već naglas pričaju o ovoj dosad malo pominjanoj posledici klimatskih promena.
Zemljište ispod zgrade se sleže, kako se prašina i stene pomeraju, kao rezultat erozije. Od 1993. do 1999. Čemplejn Tauers višespratnica je tonula skoro 2 milimetra godišnje, prema satelitskim podacima kojima su raspolagali na Univerzitetu Florida, sudeći prema radu objavljenom 2020. godine. U isto vreme nivo mora se podizao 3 milimetra godišnje.
U ovom radu fokus je na tome kako okeanske vode, koje su se podigle skoro 30 centimetara u poslednjih 100 godina, mogu da destabilizuju porozno zemljište na kojem se nalaze mnogi priobalni gradovi.
- Zemljište se pomera na dole. Veoma je razorno šta se dešava – rekao je Šimon Vdovinski, autor ove studije.
Džon Inglender, pisac i stručnjak za podizanje nivoa mora i okeana, kaže da očekuje da će ovaj incident na Floridi dovesti do revizije razvoja priobalnih područja i integriteta zgrada u području Majamija, u kojem živi više od 6 miliona ljudi. On je rekao da bi zvaničnici morali “hitno i pažljivo” da istraže uticaj sleganja tla i prodiranja slane vode, koja može da korodira beton i čelik. Majami je ugrožen od takozvanih “kraljevskih plima”, koje plave područja grada sa slanom vodom i postaju sve gore kako se podiže nivo okeana.
- Pitanja se sigurno moraju postaviti. Važno je da se prepozna da ovo nije samo problem Majamija. Ali sigurno gustina obalnog razvoja u Majamiju od ovog grada čini primer – rekao je Inglender.
Izveštaj vašingtonskog tink-tenka “Resursi za budućnost” iz 2020. godine zaključuje da je Majami jedan od gradova sa najvećim rizikom na svetu od štete koja će nastati zbog plavljenja i oluja.
Tajming ove katastrofe naglasio je opasnost galopirajuće krize koja je vezana sa globalnim zagrevanjem. Bajdenova administracija je sklopila dogovor sa Republikancima da se potencijalno ublaži infrastrukturni paket za koji su eksperti već rekli da je nedovoljan da se drastično smanje emisije štetnih gasova, a u to vreme istorijski najjači talas vreline pogodio je razne delove Sjedinjenih Država ove nedelje. Borba protiv klimatskih promena se dugo zasnivala na smanjivanju zagađenja od termoelektrana i automobila, ali sada na dnevni red dolaze i zgrade, koje direktno proizvode 13 odsto emisija štetnih gasova (grejanje i kuvanje su uzroci).
Većina ovih napora se zasniva na tome da se zabrani korišćenje prirodnog gasa u novogradnji, i da se investitori obavežu na integrisanje punjača za elektirične automobile i indukcione šporete. Ali skup projekat rekonstrukcije starih zgrada je veliki problem, i one postaju sve nesigurnije kako se klimatske promene pojačavaju.
Tehnologija koju je u svojoj studiji predložio Vdovinski mogla bi da se iskoristi da se napravi revizija celokupne infrastrukture Majamija. Satelitima bi moglo da se izmeri promena u visini površine tla, a evropski sateliti to mogu da urade besplatno, pa bi ceo proces mogao da bude jeftin.
Iako još uvek nije potvrđen uzrok pada zgrade, Kenet Direktor, advokat koji predstavlja udruženje koje upravlja zgradom, rekao je za Njujork Tajms da je pred zgradom bila velika poporavka, kako bi se sanirali zarđali čelik i oštećen beton. On je rekao da je inženjer detektovao ove probleme tokom nedavne inspekcije, ali nije bilo naznake da bi zgrada mogla da se sruši.
Harold Venles, profesor geografije i ekspert za podizanje nivoa mora, kaže da je jedan od mogućih uzroka bilo i prodiranje morske vode, dodajući da se nivo mora podigao za oko 15 centimetara u poslednjih 40 godina, otkad je ova zgrada sagrađena.
