Građani Srbije najbrže su razvili imunitet sa Kovid vakcinom Fajzer i to dve nedelje nakon prve vakcine, za nijansu sporije Sputnjikom.Kineskoj vakcini treba duže da stvori antitela posebno kod starijih od 70 godina i naročito kod muškaraca.U oviru istraživanja prikupljani su uzorci vakcinisanih građana počev od nultog dana, dve nedelje nakon primene prve, dve nedelje nakon primene druge doze vakcine, a potom u mesečnim intervalima.Uzorci se analiziraju na prisustvo antitela.
Za sada je analizirano preko 10.000 uzoraka vakcinisanih osoba primenom svih trenutno dostupnih vakcina u Srbiji. Proučavani su uzorci građana od 20 do 95 godina starosti.Kako kaže Marija Gnjatović iz INEP-a, ideja je bila da se ispita jedan aspekt imunološkog odgovora (antitela), kako bi se stekao uvid u kinetiku stvaranja zaštite nakon imunizacije, primenom vakcina baziranih na različitim tehnologijama, od klasične do RNK tehnologije.
Na osnovu praćenog uzorka kada je reč o vakcini Fajzer, više od 85 odsto vakcinisanih specifičan antitelni odgovor razvija već dve nedelje nakon primene prve doze. Nakon primene druge doze, preko 95 odsto ispitanika ima merljive vrednosti antitela. Kada je reč o razlici u stvaranju antitela u odnosu na starosnu dob istraživanje je pokazalo da ne postoji značajna razlika u nivou antitela. Antitela ostaju u cirkulaciji nekoliko meseci nakon primene obe doze vakcine bez značajne tendencije opadanja koncentracije antitela.
Vakcina Sputnik V daje takođe dobar serološki (antitelni) odgovor u svim starosnim grupama. Kod većine vakcinisanih osoba merljive količine antitela javljaju se oko tri nedelje nakon primene prve doze, dok je procenat vakcinisanih osoba sa pozitivnim nalazom antitela nakon primene druge doze veći od 92 odsto. Koncentracije antitela u cirkulaciji ostaje nepromenjena u periodu praćenja.
Vakcina proizvođača Sinofarm (Sinopharm) nešto kasnije stvara odgovor u odnosu na vakcine moderne tehnologije. Tako se prve merljive vrednosti antitela javljaju najranije oko dve nedelje i nakon primene druge doze vakcine. Građani do 65 godina u velikoj meri razvijaju specifična antitela nakon primene Sinofarm vakcine i procenat seropozitivnih u toj grupi ispitanika viši je od 90 odsto. Primećen je nešto brži pad vrednosti koncentracija antitela u uzorcima krvi vakcinisanih u odnosu na druge vakcine međutim, kako kažu u Inepu što ne znači da se i ukupna zaštita gubi.
Očekivano je da je produkcija antitela najintenzivnija u trenutku prisustva virusa, a da se nakon toga očekuje pad koncentracija. Međutim, urađena analiza pokazuje da u trenutku kada dođe do ponovne izloženosti patogenu dolazi do brze produkcije visoko specifičnih antitela, neophodnih za odbranu organizma od infekcije.
Infekcije moguće, ali retko, blaže i bez smrtnih ishoda.Ipak, postoji jasna razlika u odgovoru na primenu Sinofarm vakcine u različitim starosnim grupama. Primećen je značajno slabiji antitelni odgovor kod osoba starijih od 65 godina, posebno u grupi starijih od 70 godina i to muškog pola, sa čestom pojavom potpunog izostanka specifičnih antitela u cirkulaciji.
Infekcije moguće, ali retko, blaže i bez smrtnih ishoda Postoji jasna razlika između vakcinisanih i oni koji nisu primili vakcinu. I ona je presudna. Grubo rečeno, mogu se razboleti i vakcinisani, ali njihov Kovid je blaži i nema smrtnih ishoda.Kako kaže Gnjatović, uočeno je da su infekcije moguće nakon primene svih vrsta vakcina.Ali značajno ređe se javljaju u odnosu na nevakcinisanu populaciju. Takođe sa dosta blažim simptomima i bez smrtnih ishoda – kaže Gnjatović.
Inače Institut INEP razvio je i proizveo kOVID19 ELISA testove za detekciju IgM i IgG klase antitela. Primenom ovih testova analizirano je oko 50.000 uzoraka pacijenata u INEP laboratorijama, urađena je nacionalna seroepidemiološka studija kOVID19 na teritoriji Republike Srbije, studija praćenja trajanja antitelnog odgovora nakon preležane infekcije a sada i studija praćenja efekata imunizacije.Prisustvo specifičnih antitela u uzorcima krvi indikator je da je organizam prepoznao aktivne komponente vakcine i da je indukovan imunološki odgovor. Odsustvo antitela ne znači nužno da zaštita ne postoji jer su antitela samo jedan činilac imuniteta. Veoma važnu ulogu u odbrani od infekcije ima tzv. ćelijski odgovor koji se ne može meriti na jednostavan način – kaže Gnjatović.
