Manje ili veće hale pored brze saobraćajnice ili pristupačnog i dobro povezanog puta, danas su prava meta za ulaganja građana ili privrednika koji imaju do oko 15 ili 20 hilljada evra. Česta je i praksa da oni koji imaju svoj plac ili njivu uzimaju kredite, grade hale, i kažu investiciju, vraćaju u roku od jedne do 2 godine.
A računica je jednostavna. Halu od 100 kvadrata moguće je napraviti i za 15.000 evra, a istu i izdati za oko 1.000 evra mesečno. I to , kako na obodima većih gradova, recimo na dvadesetak do 30 kilometara od Beograda, tako i u blizini manjih gradova širom Srbije. I što je najvažnije gradnja ide brzo – za nekoliko meseci.
Izdavanje malih magacina je posao koji nema velike operativne troškove, a i početna ulaganja ne moraju da budu velika jer kvadrat ovakvog objekta može da košta 200 do 300 evra. Uz to, kako tvrde stručnjaci, povrat investicije može da se očekuje već posle godinu dana, što je znatno brže nego, na primer, prilikom iznajmljivanja stana.
Tražnja za ovakvim malim halama i skladištima znatno je porasla u poslednjih godinu dana, jer je pandemija korona virusa mnoge firme naterala na rad od kuće ili izlazak iz poslovnih prostora. Logično se postavilo pitanje šta sa stvarima koje su bile u njima – nameštajem, opremom, arhivama…
S druge strane, magacine sve više traže i fizička lica i porodice, jer stanovi u novogradnji veoma često nemaju podrume ili ostave, a negde treba čuvati višak garderobe, opremu za bebu, zimske gume…
Među korisnicima ovakvih prostora su sve češće i veliki kafići i restorani koji tu čuvaju svoje letnje bašte i višak inventara.
“Ovakvi objekti su često montažnog tipa i mogu veoma brzo da se izgrade, za nekoliko nedelja, u zavisnosti od veličine. Početno ulaganje nije veliko jer je njihova cena oko 200 do 300 evra po kvadratu, a investicija se isplati za godinu dana”, objašnjava u razgovoru za “Blic Biznis” Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
On potvrđuje da je trenutno aktuelan trend gradnje takvih malih skladišta i magacina, i navodi da su ovi objekti često pored autoputa, ali ih ima i na drugim lokacijama.
“Kada krenete iz Beograda, veliki je broj takvih hala u Surčinu, kod Inđije, Pazove, ali i na Bežanijskoj kosi. Sve ih je više i prema Grockoj, u Vinči, Makišu… Investitori ih veoma brzo grade i onda podele, isparcelišu i izdaju po delovima”, pojašnjava naš sagovornik.
Posao izdavanja malih magacina postala je jedna od retkih delatnosti koja je u Srbiji rasla proteklih meseci, iako je još uvek u začetku kada se poredi sa zemljama Evropske unije. Oni koji su ušli u ovaj posao procenjuju da će pravi hit na našem tržištu postati za tri do pet godina.
Malo ambiciozniji preduzetnici navode da je za početno ulaganje, u zavisnosti od toga da li se gradi na svom zemljištu ili morate da računate i na taj trošak, potrebno između milion i dva miliona evra, dok kvalitetni kontejneri-magacini koštaju oko 4.000 evra.
Moguće je da su popularnosti malih skladišta i magacina bar delimično doprinele i sve gledanije emisije na svetskim TV kanalima, gde se mali lokalni “investitori” nadmeću za kupovinu starih napuštenih skladišta i garaža. Onaj ko ponudi najviše dobija kompletan sadržaj magacina, a pre aukcije mogu samo sa ulaznih vrata da “gvirnu” i naslute šta se sve nalazi unutra.
Brojke pokazuju da svaka deseta porodica u SAD iznajmljuje dodatni prostor za odlaganje stvari. To su uglavnom manja skladišta i procenjuje se da ih širom Amerike ima više od 48.500. Kompanije koje se bave iznajmljivanjem i održavanjem takvih magacina zarađuju od tog posla oko 24 milijarde dolara godišnje.
I u Evropi postoji potreba za ovakvim objektima, pa je tako u Poljskoj jedna firma napravila franšizu od ovakvog biznisa. Prema njihovim rečima, pokazalo se da je bitno da su skladišta non-stop dostupna, da takav kompleks bude smešten u centralnoj gradskoj zoni i da period iznajmljivanja bude što fleksibilniji.
