Razgovaraju dve ženske, inače dobre prijateljice.Čujem da je onaj tvoj strašno jee! Kako to misliš? Pa pre neku noć sam prolazila pored tvoje kuće i čula te kako vrištiš! Mora da fenomenalno jee!E, draga moja, hajde što je*e, ali što uši zavrće!Tata se borio dve godine sa rakom pluća i izgubio je bitku, žao me je ali život ide dalje i pomirio sam se sa tim da ga više nema. Ono što me posebno boli što za tatom možda najviše od svih pati nas mačak. Čuvamo ga već osam godina, a upravo ga je tata doneo kada se vraćao sa pijace jer je bio ostavljen kao mače pored kontejnera i mjaukao na sav glas, a tata bio fasciniran i stalno pričao ”Nit manjeg mačeta nit jačeg glasa”. Tata je najviše vodio računa o njemu i čak ga je naučio neke prostije trikove.
Otako tate nema mačor sve slabije jede, stalno njuška krevet gde je tata ležao, leži na njegovim stvarima i traži ga po dvorištu. Imam snimak u mobilnom sa nekog slavlja gde sam snimao tatu kako peva i priča viceve i kada pustim snimak mačak čim čuje tatin glas odmah pritrči kod mobilnog i krene da mjauče i da prede. Momak je raskinuo sa mnom nakon sedam mjeseci veze, razlog je bio ne može da trpi moje promjene. Prije toga je sve bilo bajno, krasno, planirali djecu, kuću, čak me zaprosio, zatim, raskid. Otkako je raskinuo zahtjeva da se manje čujemo, da kasnije bolje komuniciramo, da se smirimo, valjda. Ne znam šta da radim. Duša me moja boli.
